• Home
• DANI EVROPSKE BAŠTINE 2019

DANI EVROPSKE BAŠTINE 2019

 

 

 

Dani evropske baštine 2019. godine u Zemunu
,,Umetnost i zabava – Nasleđe u fokusu“

 

 

 

 

 

Program DEB 2019

 

 

 

IZLOŽBOM ”ZEMUN KROZ PROSTOR I VREME” POČELI DANI EVROPSKE BAŠTINE U ZEMUNU

 

Gradska opština Zemun je i ove godine deo velike evropske porodice realizujući ”Dane evropske baštine”.  

 

Manifestacija je počela 10. septembra, izložbom fotografija  ”Zemun kroz prostor i vreme”, koju je Turističko društvo Zemun predstavilo publici u prostoru Kancelarije za mlade Gradske opštine Zemun.

 

Izložbu su priredili Ljiljana Aćimović, viši kustos Muzeja grada Beograda i koautor Davor Rančić.

 

Mirjana Nikolić u ime organizatora Turističkog društva Zemun pozdravila je mnogobrojnu publiku i pozvala ih da u maniru dobrog duha druženja koji su Zemunci negovali sa kraja 19. veka, što svedoče plakati i posteri izloženi na izložbi, nastave da neguju kulturno-zabavni program, naglasivši da nam tadašnji programi mogu biti nadahnuće i pokretač.

 

Autorka izložbe ”Zemun kroz vreme i prostor” Ljiljana Aćimović je predstavljajući publici eksponate, rekla da ova izložba koja otvara Dane evropske baštine u potpunosti odgovara na ovogodišnju temu manifestacije ”Umetnost i zabava – Nasleđe u fokusu”, budući da prezentuje tradiciju kulture, zabave i druženja Zemunaca.

 

”To je priča o zajedničkom životu, koji počinje da se razvija osamdesetih godina 19. veka sa pevačkim društvima i pozorišnim družinama, cirkuskim predstavama i kermesima, tipičnim za Zemun, koji su se održavali u Gradskom parku u okviru muzičkog paviljona. Organizatori tih posebnih zabava bila su različita dobrotvorna društva, tako da je zabava uvek imala humanitarnu i kulturno-prosvetnu misiju”, istakla je Ljiljana Aćimović.

 

Plakati pod naslovima ”Fotografska izložba amatera” iz 1931. godine, ”Glavne konjičke utakmice” iz 1946, ili za predstave ”Pepeljuga”, ”Otelov Uspeh” i ”Domaći učitelj” iz 1929. i 1936, te poziv Trgovačke omladine 1940, pod naslovom ”Svira odlična alonska džez muzika” ilustruju nam društveni život Zemuna, koji je naročito između dva rata bio mesto u koje su na zabavu dolazili mnogobrojni Beograđani.

 

Zemun je bio i centar sportskih događaja od fudbala do regata na Dunavu, ili zabava na Lidu koje ilustruje prostor pod nazivom ”Skulpture od peska na Lidu”.

 

Izložba je almanah Zemuna, od kraja 19. veka do danas, i važan dokument kontinuiteta društvenog života.

 

Dani evropske baštine u Zemunu 2019. nude raznovrstan i sadržajan program u dvadeset različitih formi i na različitim lokacijama sve do do 15. oktobra 2019. godine.

 

Mnogobrojni programi koje će posetioci imati prilike da pogledaju i da učestvuju u njima poziva ih da u sebi probude stvaraoce, zaštitnike nasleđa i poznavaoce umetnosti.

 

Dani evropske baštine obeležavaju se od 2002. godine kao deo manifestacije Saveta Evrope u kojima učestvuje oko 50 evropskih država.

 

Cilj programa je da se širokoj javnosti u evropskim državama približi i učini dostupnim kulturno nasleđe i da se tom prilikom istakne jedinstvo raznolikosti zajedničkog evropskog nasleđa, kao jednog od najkarakterističnijih činilaca evropskog identiteta.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

IZLOŽBA ”ZEMUN EVROPI – EVROPA ZEMUNU”

                        

 

   Gradska opština Zemun i Udruženje umetnika i ljubitelja umetnosti ”Široka staza” u okviru Dana evropske baštine 13. septembra priredili su izložbu ”Zemun Evropi – Evropa Zemunu” u Galeriji KZM Zemun.

 

Svečanom otvaranju prisustvovao je sekretar Skupštine GO Zemun Marko Janković, kao i veliki broj poklonika umetnosti.

 

Izložbu je otvorila Marija Živković-Nikolić, etnolog i antropolog, koja je tom prilikom rekla da je važana poruka svakog kulturnog događaja da naučimo da živimo sa nasleđem, kako bismo ga negovali i čuvali i zahvalila se rizničarima i naslednicima baštine koji čuvajući etos, čuvaju sebe i ”grad u gradu”.

 

Autor izložbe Boško Đuričković je ovu kosmopolitsku priču priredio odabravši 13 dela umetnika iz Rusije, Slovenije, Bugarske, Severne Makedonije i Srbije koja su nastajala na prvim kolonijama i najbolje oslikavaju duh Zemuna i jesu poklon Evropi.

 

Izložba je otvorena do 25. septembra, galerija KZM, Kosovska 9, svakog radnog dana, prepodne od 11 do 15 časova i popodne od 17 do 19 časova.

 

 

 

 

 

 

 

 

TRAGOM POZORIŠNOG I KULTURNOG ŽIVOTA U ZEMUNU U 19. VEKU SA KULTURNAUTOM

 

 

Šetnja u organizaciji Gradske opštine Zemun i Kulturnauta počela je 17. septembra okupljanjem ispred teatra i opere Madelnijanum. Sačekali smo da pristignu učenici osmog razreda osnovne škole iz Batajnice.

Voditeljka Jovana Mijatović započela je priču o Taurunumu i o tome kako su u antičko doba izgledale pozorišne ulaznice. Bile su u obliku školjki, tu je priča o pozorišnim maskama i zemunskom kulturnom zdanju ispod kog se nekada nalazio hram posvećen bogu Liberu.

Deca su netremice posmatrala i slušala priču. Poneki su se čak uključivali u razgovor ulepšavajući razgovor svojim dopunama i ponekim pitanjem.

Nakon toga prošetali smo do Bogorodičine crkve u Rajićevoj ulici. U porti crkve je bila večernja služba. Razgovor smo započeli pričom o baroknoj umetnosti i o tome šta ovu crkvu krasi, kada je izgrađena, šta to čini značajnim njenu spoljašnost, a šta unutrašnjost i šta je toliko karakteristično za ovaj stil umetnosti, kako u arhitekturi i slikarstvu, tako i u muzici. Razgovarali smo o plesu, kostimima i nakitu. Najlepše su im, tako kažu, bile niske bisera i raskošne haljine koje su dame nosile na balovima. 

Potom smo obišli najstariju kuću u Zemunu balkanske arhitekture iz osmanlijskog perioda i nekadašnju kafanu ”Beli medved” u kojoj su se sastajali zemunski trgovci, a iza koje je u 19. veku bila i pozornica. Pretpostavlja se da je stara skoro četiri veka. Ulica nosi ime istaknutog zemunskog trgovca i mecene Vasilija Vasilijevića.

Zatim smo otišli do ”Livnice Pantelić”, radionice majstora-zanatlija, u vlasništvu porodice Pantelić, kroz tri generacije, koja je postala poznata i afirmisana kao ”Zvonolivnica i tvornica toranjskih satova”.

Obišli smo i Kuću porodice Karamata, spomenik kulture od velikog značaja. Kuća se sastoji iz tri dela: prizemnog, jednospratnog sa jednostavnim krovom i jednospratnog sa podrumom i mansardnim krovom. Sva tri dela povezana su jedinstveno obrađenom fasadom i imaju zajednički glavni ulaz. Najviši deo zgrade podigao je 1764. godine imućni zemunski trgovac Kuzman Jovanović. Zgradu je 1772. godine kupio Dimitrije Karamata. Od tada do danas zgrada se nalazi u vlasništvu porodice Karamata.

Obišli smo i Nikolajevsku crkvu, najstariju u Beogradu. Građena je u baroknom stilu. U porti crkve je dugo postojala škola u kojoj je službovao kao učitelj Joakim Vujić kome su zahvalni potomci postavili spomen ploču. Saznali smo zašto je on važan za razvoj pozorišnog života u Zemunu, kada je i zašto posetio kneza Miloša Obrenovića, koje su se predstave odigravale u to vreme i ko su bili značajni glumci.

Priču o autentičnom ”Krompir balu” i lepo druženje završavamo na zemunskom keju sa željom da iduće godine nastavimo druženje i posete kulturno-istorijskim spomenicima Zemuna.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

IZLOŽBA TRAJANJE VOJISLAVA PEROVIĆA

 

U Galeriji ”Stara kapetanija”, 18. septembra otvorena je izložba pod nazivom ”Trajanje”, slikara raskošnog talenta Vojislava Petrovića, koji je preminuo 2013. godine.

 

Izložbu akvarela i pastela priredilo je Udruženje Zbirka akvarela i pastela ”Vojislav Perović” i Galerija Stara kapetanija, a autor je Vera Vitorović, istoričar umetnosti.

 

U prepunoj galeriji, Itana Perović, valcerom je uvela publiku u priču o kulturnom pejzažu i vedutama Zemuna.

 

Otvorivši izložbu Aleksandra Dabižić, istoričar umetnosti istakla je da je Vojislav Perović budući rođen u jednom impresivnom pejzažu nadomak Nikšića, svoju novu inspiraciju našao u ravnici i pejzažu Dunava koji ga je nadahnjivao. Ona se zahvalila Gradskoj opštini Zemun i porodici Perović, kao i svima koji su  pomogli organizaciju ove izložbe koja je svojevrtstan dokument jednog vremena.

 

”Stalno u pokretu, menja vizure i motive, beleži specifičnu atmosferu Zemuna, niz arhitektonskih detalja, ali i široko postavljenih planova, delova ulica, parkova, prizora i predela Zemuna, koji su, kao deo kolektivne memorije, vezani za očuvanje njegove vitalnosti,  kontinuiteta i duhovnosti. Vojislav Perović, u smiraj dana ili pri sunčevom zenitu, odslikava unutrašnji    ritam grada. A cilj je da impresiju nekog trenutka transformiše u duboku,      zgusnutu ekspresiju ličnog doživljaja viđenog, da ubedljivim likovnim sredstvima  sugeriše duh mesta. Rezultat su izloženi radovi, akvareli u kojima se stiču sve osobenosti kultivisanog likovnog iskaza  umetnika”, napisala je Vera Vitorović u katalogu.

 

Izložba u Umetničkoj galeriji ”Stara kapetanija” otvorena je do 29. septembra.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

OTVORENA IZLOŽBA ULJA NA PLATNU I IKONA

 

 

U okviru programa Dani evropske baštine, koji se realizuje u Zemunu, u galeriji ”Ikar”, 19. septembra, svečano je otvorena izložba ulja na platnu i ikona autorke Anice Savić iz Niša, po struci ekonomiste, koja je decenijama posvećena likovnoj umetnosti. Iako nema svoj atelje, ova vredna umetnica neprekidno proširuje svoje umetničke granice.

Inspiraciju za svoje portrete i pejzaže pronalazi u predelima koje obilazi, kao i u neposrednom urbanom okruženju stvarajući prelepa ulja na platnu. Tokom slikanja neprestano eksperimentiše i istražuje. Jedino je dosledna u poštovanju pravila kada ikonopiše. Kako kaže, tamo gde vladaju kanoni, sva umetnička inspiracija jedino može biti skoncentrisana u ljubavi kojom ikona isijava.

 

Izložbu je otvorila načelnica Doma vazduhoplovstva Tatjana Surlić koja je tom prilikom pročitala recenziju izložbe akademskog slikara i pesnika Momčila Nikolića, a zatim je autorka Anica Savić recitovala svoje pesme iz zbirki ” Vodeni žig” i ”Neobično putovanje”.

 

”Epsko vaspitanje koje je Anicu oblikovalo, brusi i jača karakter, upućuje na iskonske i trajne moralne vrednosti. Otuda i u slikarstvu, ali i u njenoj poeziji, kojom se paralelno bavi, dominiraju: porodica, kuća, ognjište, zavičaj, Toplica, vera, crkve, Nemanjina prva zadužbina u desetinama verzija i varijanata, i čista i neporemećena priroda – reke, brda, planine i prirodne neobičnosti”, piše u Nikolićevoj recenziji.

 

Anica Savić član je Udruženja likovnih umetnika Niša LUNA i foto-kluba FON u Nišu. Izlagala je na deset samostalnih i preko sedamdeset kolektivnih izložbi širom Srbije. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

PROMOCIJA KNJIGE “ZEMUN IZ MICINOG SPOMENARA”

 

 

Gradska opština Zemun i Klub matične kulture Zemuna u okviru Dana evropske baštine, 19. septembra priredili su promociju knjige ”Zemun iz Micinog spomenara” autorke Marije Kulundžić, koja je preminula 1998. godine.

Promociju je otvorio Svetozar Ljubinković, predsednik Kluba matične kulture Zemuna i tom prilikom istakao da je ova knjiga najlepši poklon članovima Kluba na 27-godišnjicu postojanja. Ljubav prema zavičaju i dobročinstva, potka su svakog poduhvata, pa i ovog izdavačkog.

Manifestacija je otvorena premijernim prikazivanjem spota o ”ZemunAl festu”.

Na promociji knjige govorili su Marijana Gregl, autorkina prijateljica iz Sremskih Karlovaca, zatim Aleksandra Dabižić, Ljiljana Zorkić, Dragan Rumenčić i Dimitrije Salaćanin. Ovaj događaj okupio je mnogobrojne goste i poštovaoce Micinog lika i dela, a umetnički program obogatili su Duo gitara Relja Turudić i Dušan Dimitrijević, pripovedač Brana Marković i Ruža Jeremić Turudić, moderator programa.

Bilo je ovo veče posvećeno sećanju na Mariju Micu Kulundžić autorku knjige sa krštenicom iz Bežanijske ulice, kosmopolitu i umetnicu koja počiva na Zemunskom groblju.

Ona je uspela da napiše svojevrsni spomenar o rodnom gradu, bez patetike, romantike i politike. Mica, kako je volela da je oslovljavaju prijatelji, pisala je zapise sa željom da obnovi uspomene na događaje i ljude kojih više nema, ostavljajući u amanet mladim Zemuncima da vole svoje grad. Osim lutkarskih predstava, ova vrsna poslenica kulture, ostavila je iza sebe nekoliko knjiga o pozorišnom lutkarstvu, studija i zapisa o svojim počecima u Sremskim Karlovcima u čuvenoj Karlovačkoj gimanziji.

”Zemun iz Micinog spomenara” je nov izdanak stabla kulturnog nasleđa i doprinos očuvanju nematerijalne kulturne baštine Zemuna, jer oživljava sećanja na ugledne zemunske porodice – naročito iz Bežanijske ulice, na profesore zemunske gimnazije, poznate umetnike, narodne i verske običaje, karakteristične za multikulturalne sredine.

Knjiga ”Zemun iz Micinog spomenara” ostaće trajno sećanje na ovu zemunsku umetnicu, baš kao što je ona napisala o gradu, ljudima i običajima iz prošlog veka sa željom da ostanu u memoriji grada koji je volela. Njeni zapisi služiće mladima da i oni otkriju sve čari Zemuna.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

KROJAČKI ZANAT KAO PRIMER NEMATERIJALNOG KULTURNOG NASLEĐA

 

 

U Biblioteci ”Sveti Sava” 20. septembra priređeno je predavanje Ivana Kelemena, kustosa i istoričara na temu ”Krojački zanat kao primer nematerijalnog kulturnog nasleđa”.

 

Ovo zanimljivo i inspirativno predavanje obuhvatilo je period razvoja krojačkog zanata u međuratnom periodu i posle Drugog svetkog rata, a bilo je reči o savremenoj modi.

 

”Zemun je pre Velikog rata bio mesto gde su Beograđani dolazili u kupovinu. Pričalo se tada da su dolazili u starom, a kući se vraćali u novom odelu”, kaže Kelemen, uz napomenu da se krojačka majstorija naročito videla u izradi odeće za balove koji su u to vreme bili veoma popularni i pravo mesto da se diktiraju modni detalji.

 

Koliko je krojački zanat nekada bio cenjen pokazuje i to ko se sve nekada bavio tekstilom. Dunđerski, Martinović, Kuzman samo su neka od poznatih imena toga doba.

 

Vremenom moda je dobila drugu formu. Ručni radovi vrsnih krojača, takozvanih modnih kreatora i balovi su postali privilegija bogatih, a svakodnevna konfekcija, veliki festivali i koncerti moda i zabava onih sa plićim džepom.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

NAR NA GARDOŠU

 

          

U organizaciji udruženja Zbirka akvarela i pastela ”Vojislav Perović” u novom galerijskom prostoru Nar Art kafea, u Fruškogorskoj ulici, 21. septembra otvorena je izložba ”Nar na Gardošu”.

 

Autorka izložbe Vera Vitorović, istoričar umetnosti istakla je koliko je važno da čuvamo nasleđe i da ga adekvatno prezentujemo, kao što to čine potomci slikara Vojislava Perovića.

 

Porodica Perović je upriličila umetnički događaj sa ”merom” i prezentovala večitu inspiraciju nar, koji je bojom i oblikom, bio izazov za stvaralački čin Vojislavu Peroviću. Dok je pastelom ili akvarelom uobličavao njihovu pojavnost, bivao je opčinjen mnoštvom jarko crvenih semenki boje krvi, spregnutih čarobnim tankim opnama. Verovao je da ih ima baš 365, kao dana u godini, i dalje, da su podeljene u četiri segmenta, baš kao četiri godišnja doba, a svaki od njih opet deli na tri dela, baš kao dvanaest meseci.

 

Vojislav Perović, akademski slikar i grafičar, rođen 1942. u crnogorskom selu Zaljutnica, Nikšić. Školovao se na Srednjoj umetničkoj školi – odsek slikarstvo i grafika u Herceg Novom od 1957/58. godine. Na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu, slikarski odsek u klasi profesora Mihajla Petrova diplomirao je 1967. godine, od kada se kontinuirano bavi kreativnim radom – pre svega akvarelom i pastelom, ali i grafičkim dizajnom( kao likovni urednik uglednog nedeljnika Ekonomska politika i časopisa Čelik. Vojislav Perović je preminuo u Beogradu 2013. godine.

 

Izložbu Nara na Gardošu, kao uvertiru u buduće postavke, može se pogledati do 15. oktobra, od ponedeljka do petka od 17 do 21 čas, i subotom i nedeljom, od 10 do 13 časova, odnosno od 17 do 21 čas.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

NA ZEMUNSKOJ TERASI ”NADAHNUĆE SA DUNAVA”

 

 

U okviru Dana evropske baštine u Zemunu Centar za kreativno ekološko stvaralaštvo – SOKOLINA ART priredio je 22. septembra kod Mandića na Zemunskoj terasi višečasovno druženje sa kreativcima. Uz zvuke violine Dimitrija Vulovića, kojim je započeo program, u potpunosti je opravdan naziv programa ”Nadahnuće sa Dunava”.

Cilj okupljanja je bio da se umetnici i posetioci povežu sa nevidljivim resursima i da se uz pomoć prirode i umetnosti poboljša kvalitet života. U izložbenom delu prostora nalazile su se dunavske školjke Aleksandre Nikolić, ulja na platnu akademske slikarke Ane Marković iz ciklusa ”Ubrzanja-Putovanja”, pletene torbe koje su nastale trudom članica Udruženja ”Opleti hendmejd” i vuneni šalovi i kape Udruženja ”Krafts”. Mini đevreke, ukrasne sveske i raznorazne gedžete prezentovala je NVO ”Atina”.

”Nevidljive niti povezuju Sokolinu art, Taru, odakle su vlasnici Zemunske terase i Dunav. Drugi naziv za Taru je Crna šuma, a upravo Dunav izvire u Švarcvaldu. Sokolina art slavi čuda iako su mala kao dunavske školjke, a na Tari postoji mesto Sokolina”, rekla je Aleksandra Nikolić, osnivačica ”Sokoline art”.

U prethodne četiri godine rada ”Sokolina art” je imala dosta aktivnosti. Ovom prilikom posetiocima je predstavljeno sve ono najvrednije što se na tom putu dogodilo. U toku druženja organizovan je panel i radionica o rekama, ali i neizostavna svirka kojom je na kraju začinjeno sunčano nedeljno popodne.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ODRŽANA PROMOCIJA O ZAŠTITI NASLEĐA

 

 

U organizaciji Gradske opštine Zemun u Biblioteci Sveti Sava 24. septembra održano je predavanje ”Slow Food and Slow Fashion- kako da sačuvamo naše nasleđe”.

 

Moderator Mirjana Ostojić je kroz video  prezentaciju  uvela  publiku u priču o magiji botaničkog printa i isceljujućim biljkama na odevnim predmetima i Slow foodu  kao najvećem  svetskom  pokretaču za očuvanje kulturne baštine vezane za gastronomiju. U našoj tradiciji, još od neolita, biljke su se koristile ne samo za ishranu već i za tkanje, pripremanje prirodnih boja, kao i lekova.

 

U nastavku priče Biljana Karovska, akademska slikarka predstavila je potpuno novi trend u svetu Slow Fashion  koji se oslanja na drevni tradicionalni način gajenja biljaka, tzv. ”permakultura” koja se upotrebljava ne samo u ishrani, već i za oslikavanje i bojenje tkanine. Prirodne materijale je ručno obojila, uglavnom sa krmnom bojom i samoniklim biljkama.

 

Eko štampa ili kontakt štampanje, koje nam je i prezentovala, predstavlja  savremenu primenu tradicionalnog znanja o boji. Metoda stvaranja sa botaničkim stvarima kao što je lišće, cveće, mahune semena i kore koje se same ocrtaju na tkanini ili papiru koristeći vlastite boje, pigmente i tkanine.

 

 Na kraju druženja sa pobornicama drugačijih stilova života, prisutni su mogli da vide i isprobaju prelepe ešarpe koje su štampane na svili, objedinjujući terapeutske energije biljaka, njihove lekovite vrline, njihov miris, kao i duhovnu lepotu sećanja i mesto. Raznovrsnim tehnikama Botaničkog printa dobijene su i  unikatne torbe i cegeri.

 

 

  

 

 

 

 

 

 

 

ODRŽANA TRIBINA ”BATAJNIČKO NASLEĐE KROZ VEKOVE”

 

 

U okviru programa Dani evropske Baštine u Zemunu, a u organizaciji Društva prijatelja Batajnice i Pokreta za razvoj Batajnice, 25. septembra, u porti hrama Svetog Arhangela Gavrila u Batajnici održana je tribina pod naivom ”Batajničko nasleđe kroz vekove”.

Na tribini su učestvovali Snežana Peović Obreški iz Društva prijatelja Batajnice, Zoran Samardžić iz Pokreta za razvoj Batajnice, dr Dragan Teodosić iz Arhiva Jugoslavije i Predrag Miletić, direktor Kulturnog leta Batajnice.

Bila je to prilika da prisutni, među kojima je najviše bilo članova umetničkih udruženja, saznaju nešto više o istorijatu, demografskim prilikama, razvoju školstva i kulturnom životu u Batajnici. Budući da je tema ovogodišnjih Dana evropske baštine ”Umetnost i zabava – Nasleđe u fokusu”, Batajničani su se sećali vremena kada su porodična druženja, odlazak u kafanu ili u Sokolski dom predstavljale omiljenu zabavu, uz konstataciju da je danas Batajnica moderno naselje koje zadovoljava sve potrebe svojih građana.

Predavači su podsetili prisutne i na dve legende o nastanku ovog naselja. Dok prva govori o tome da je ovo mesto bilo močvarno i blatnjavo, pa se prvobitno zvalo Blatajnica, druga legenda nam otkriva da je naselje dobilo ime po mađarskom grofu Bataju iz 16. veka, koji ga je navodno i osnovao.

Na tribini je dogovoreno da se ovakvi skupovi organizuju u Batajnici barem jedanput u pola godine.

 

 

 

 

 

 

 

 

NASLEĐE ZEMUNA

 

 

U organizaciji Turističkog društva Zemun, 27. septembra upriličeno je turističko razgledanje sa temom ”Nasleđe Zemuna”.

 

Šarolika grupa mladih i nešto starijih sugrađana uživala je u šetnji Zemunom, koja je počela ispred zdanja Gradske opštine Zemun.

 

Uz pripovedanje vodiča povorka se premeštala putanjom Magistratski trg,  Gospodska, obala Dunava do Nikolajevske crkve, a zatim Fruškogorskom do Karamatine ulice i Livnice ”Pantelić”. Razgledanje kulturno-istorijske baštine Zemuna je završeno u Bežansijskoj ulici.

 

 

 

 

 

 

 

 

PERFORMANS U SPOMEN MICE I JOSIPA KULUNDŽIĆA

              

 

   U organizaciji Kluba matične kulture Zemuna, 27. septembra u Bežanijskoj ulici 32 održan je svojevrstan program posvećen Mici i Jisipu Kulundžiću, ali i svim uglednim porodicama i pojedincima koji su živeli i danas žive u ovoj trgovačkoj i zanatskoj ulici koja je povezivala Zemun sa sremskim selima, a danas je putanja koja spaja zemunska naselja sa centrom.

 U dirljivom druženju i obraćanju koje je inspirisano knjigom ”Zemun iz Micinog spomenara” autorke Marije Kulundžić ponovo su oživeli svi prozori Bežanisjke ulice, iz kojih vire dečje glave, širi se         miris nedeljne supe i čuje žamor komšija koji se dogovaraju oko ”važnih poslova”.

 Posebna pažnja je posvećena svim uglednim damama i velikanima koje je iznedrila ova ulica, od profesora do muzičara.

 Tako je profesor dr Boško Milin, teatrolog koji je izučavao delo Josipa Kulundžića jugoslovenskog i srpskog scenariste, govorio o njegovom značaju i nepravednom zaboravu njegovog izvanrednog dela.

 Ne sme se zaboraviti da je uprvao Josip Kulundžić, bio osnivač katedre i prvi predavač dramaturgije na tadašnjoj Akademiji za film, pozorište, radio i televiziju, danas Fakultetu dramskih umetnosti.

 O delu Kulundžića kao pisca, reditelja i sjajnog teatarskog pedagoga besedio je Radomir Putnik, dramaturg.

 Jopisp Kulundžić je Zemunac o kome se vrlo malo zna, student u evropskim prestonicama, dramaturg u Hrvatskom narodnom kazalištu, dvadesetih godina prošloga veka, reditelj operskih i dramskih predstava u Narodnom pozorištu u Beogradu i Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, umetnik koji je unosio kreativan nemir i duh modernog na naše scene.

 Veliki broj poklonika lepog i članova Kluba matične kulture Zemuna su kvalitetnim i osmišljenim programom otvorili novo poglavlje u poimanju dela Josipa Kulundžića i njegove sestre doajena srpskog lutkarstva Marije Mice Kulundžić, koja je režirala predstave u Novom Sadu, Zagrebu, Beogradu, Zrenjaninu, Nišu, Osijeku, Splitu i bila čest gost teatra Guliver u Varšavi.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

DEČIJA PIJACA NA VELIKOM TRGU

 

 

U okviru Dana evropske baštine predsednik Gradske opštine Zemun Dejan Matić 28. septembra svečano je otvorio tradicionalnu ”Dečiju pijacu”, a u ime suorganizatora prisutne je pozdravila Marina Kovačević, izvršna direktorka JKP ”Gradske pijace”.

 

 ”Hvala vam što ste Veliki trg ulepšali osmesima i svim onim što ste pripremili da ovaj dan bude poseban. Tu smo da vas podržimo i omogućimo vam da predstavite vaše rukotvorine i raznovrsno stvaralaštvo. Opština Zemun se trudi da našim najmlađim sugrađanima obezbedi bezbednije odrastanje i obrazovanje. Veliki broj vrtića i škola smo uredili kako bi deca boravila u prostoru po standardima 21. veka. Ovo je jedna od manifestacija po kojoj se Zemun prepoznaje”, rekao je Matić, uz reči zahvalnosti saradnicima iz JKP ”Gradske pijace” i JKP ”Gradska čistoća” i svim udruženjima građana, školama i vrtićima koje su uzeli učešće u organizovanju ovog programa,

 

Uz pesmu i igru, oslikavanje ukrasnih kutija i rekreaciju – šaroliku ”Dečiju pijacu” napravili su mališani iz zemunskih vrtića ”Pačija škola”, ”Veverica”, ”Bubamara”, ”Milica”, ”Mala sirena”, ”Oaza”, ”Čarolija”, ”Vrapče”, ”Vila Zvončica”, ”Cvrčak”, ”Zlatni bor”, ”Pčelica Maja” i osnovnih škola ”Branko Radičević”, ”Lazar Savatić”, ”Sonja Marinković”, ”Majka Jugovića”, ”Gornja Varoš” i ”Svetozar Miletić” . Veliku pomoć u tome su im pružili MŠ ”Kosta Manojlović”, KUD ”Branko Radičević”, KUD ”Jana”, Školica sporta ”Sportić”, Ozon kros sport, Društvo prijatelja Batajnice, Zanatska radionica za decu ”Napravi lako”, Prijatelji dece Zemuna, Centar za kreativno ekološko stvaralaštvo – Sokolina art, Mali akademac, Fond B-92 i mnogobrojni pojedinci.

Poseban segment Dečije pijace bio je posvećen radionicama, izložbama i različitim sportskim aktivnostima. JKP ”Gradska čistoća” je organizovala ”Eko kviz” sa ciljem da decu predškolskog i školskog uzrasta upozna sa pravilnim selektovanjem i odlaganjem otpada. Mališani su imali priliku da nauče nešto novo o reciklaži. Najuspešniji takmičari kviza nagrađeni su prigodnim poklonima.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ODRŽANA RADIONICA ”OSTAVI TRAG” U GALERIJI STARA KAPETANIJA

 

U organizaciji Gradske opštine Zemun 28. septembra u Galeriji Stara kapetanija u sklopu izložbe ”Grafika” održana je dečija radionica ”Ostavi trag”.

Radionici je prethodilo kostimirano vođenje kroz izložbu i upoznavanje sa kratkom istorijom grafike kod Srba. Učesnici su nosili kostime kako bi se zabavili i vernije doživeli željenu epohu.  

Na radionici koja je održana ispred galerije okupili su se stariji i mlađi mališani. Organizatorke Ivana Đorđević i Sonja Belić pomogle su starijim mališanima da oprobaju stečena znanja koja bi podrazumevala stvaranje njihovih grafika tehnikom linoreza, dok su mlađe grupe otiskivale već pripremljene crteže.

Cilj radionice je sticanje novih znanja iz oblasti grafike, oslobađanje učesnika da slobodno razgovaraju na temu umetnosti, razvijanja fine i krupne motorike i praktični deo radionice kao i upoznavanje sa modom devetnaestog veka.

 

 

 

 

 

 

KONCERT UMETNOST I ZABAVA NA (NE)KLASIČAN NAČIN

 

Muzička škola ”Kosta Manojlović” je 28. septembra poklonila Zemunu koncert učenika i profesora, kao početak ciklusa Zemunskih muzičkih večeri, koje imaju tradiciju od 1961. godine.  

Koncert je mnogobrojnu publiku u umetnost slušanja uveo tekstom ”Sedeljačke pesme” koji je iz predmeta Istorija muzike priredila učenica Nevena Ristić.

Sledila je Iskra Milenković, klavir, izvodeći ”Pet preludijuma” Marka Tajčevića.

U okviru Odseka muzička produkcija, Damjan Radojević, Lena Mikuša, Sara Blagić, Kristina Popović i Nađa Terzić predstavili su svoje inovativne i inspirativne radove.

Kristina Bojić je strastveno izvela Sukovu Apasionatu, dok je Luka Simović, virtuozno na harmonici ”izneo” Semjonovu Sonatu broj 1.

Nikolina Milojević je priredila tekst ”Opera bufa”, dok je Jana Šantrić otpevala senkvencu iz mjuzikla ”Jadnici”. Koncert  je nastavljen numerom Malinovskog ”Posvećeno Sibelijusu” u izvođenju Jovana Tomića.

Na flauti je nastupila Rezeda Valejeva izvodeći Debisija, zatim je Arian Petrovski izveo na klaviru Grigovu sonatu u e-molu, a Alen Popović je očarao publiku izvodeći Babaevu ”Rusku pesmu”.

Una Miljuš je na klaviru izvela ”Malaguenu” Ernesta Lekuaona.

Učenici i profesori pokazali su izvanrednost i uveli nas u divan ciklus Zemunskih muzičkih večeri.

 

 

 

 

 

 

DOGODIO SE  ”SUSRET”

 

 

U organizaciji Gradske opštine Zemun i ”Max” Kluba poštovalaca vremena, 30. septembra na raskrsnici Dubrovačke i Svetosavske ulice u okviru Dana evropske baštine upriličen  je program ”Susret” poštovalaca vremena koje je organizovala Marijana Ajzenkol.

Pričom o Zemunu kao višenacionalnoj sredini sa različitom religijskom tradicijom je započet svojevrsni performans u kojem su učestvovali građani. Bio je to ”Susret” različitih kulturnih tradicija na raskrsnici koja spaja Jevrejsku opštinu Zemun sa pravoslavnom Bogorodičinom crkvom i sa katoličkom crkvom Svetog Ivana Krstitelja.

Tom prilikom je svaka zajednica krenula iz svog sedišta i tokom ”Susreta” predstavila svoje nasleđe kroz pesmu, duhovnu poruku i poeziju.

Nakon programa učesnici i gosti nastavili su druženje u parohijskom domu Bogorodičine crkve u Zemunu.

 

 

 

 

 

 

 

 

FILM O DR ARČIBALDU  RAJSU ”ČUJTE SRBI!”             

         

 

U media centru škole ”Lazar Savtić” u organizaciji Gradske opštine Zemun, Atos medija i OŠ ”Lazara Savatić” 4. oktobra prikazan je dokumentarno-igrani film o dr Arčibaldu Rajsu ”Čujte Srbi!”, reditelja Gorana Vukčevića i producenta Đorđa Ivanova.

 

Film dočarava dr Rajsa, blistavu i i danas značajnu ličnost za Srbiju, budući da je svoj životni i profesionalni vek proveo boreći se za istinu i pravdu o Srbiji i sprpskom narodu, iskreno i časno do kraja.

 

Dokumentarno-igrani film „Čujte Srbi!“ pokušava da osvetli ličnost dr Rudolfa Arčibalda Rajsa, jednog od najvećih prijatelja kojeg je Srbija tokom svoje burne istorije imala. Kao istaknuti četrdesetogodišnji kriminolog, dr Rajs je na poziv srpske vlade pre više od 100 godina došao u Srbiju. Objavio je istinu o zločinima austrougarske vojske koja je do tada važila za civilizovanu armiju. Kao istražitelj, ali i ratni izveštač svetom je proneo glas o stradanju i junaštvu, o ogromnim žrtvama srpske vojske i naroda. Do svoje smrti je ostao veran Srbiji, mada duboko razočaran u srpske političare. Gorka poruka sadržana u njegovom posthumno objavljenom delu opominjuće odjekuje do naših dana.

O tim odjecima, ali i manje poznatim detaljima vezanim za život i rad dr Rajsa govore istoričari, sociolozi i kriminolozi. U igranom delu glumac Miljan Prljeta, kao narator gledaoce vodi kroz prostore koje je tokom Velikog rata prošao i sam dr Rajs. Lik slavnog istražitelja tumači novosadski glumac Uroš Zdjelar, dok se u ulozi Nikole Pašića pojavljuje Predrag Smiljković. Film je sniman na lokacijama u Srbiji (Niš, Beograd, Fruška Gora), Grčkoj (Krf, Vido, Kajmakčalan, Solun) i Švajcarskoj (Lozana).

 

 

 

 

 

 

 

ODRŽANA KREATIVNA RADIONICA U GALERIJI STARA KAPETANIJA

 

 

U organizaciji Gradske opštine Zemun 4. oktobra u Galeriji Stara kapetanija održana je jednodnevna likovna radionica za učenike osnovnih škola sa tematikom vezanom za nasleđe bajki velikog danskog pisca Hansa Kristijana Andersena koji je 1841. godine posetio Srbiju i Zemun.

 

Nakon upoznavanja sa kustoskinjom i likovnim pedagogom Brankom Milutinović koja im je pričom približila pisca kao i likovne ilustracije u njegovim bajkama, mališani su na radionici napravili svoje crteže na zadatu temu. Kao inspiracija poslužile su im ilustracije iz knjige ”Mala sirena”, ”Ružno pače”, ”Palčica” i ”Slavuj”. 

 

Prepoznavajući oblike i stvari na ovim slikama, deca su promišljala o tome kakve su boje korišćene u knjigama. Da li boja može biti topla ili hladna i kojim trikovima se služe umetnici kako bi uklopili različite boje na slici.

 

U kreativnom delu radionice, deca se podstiču na timski rad, i da zajedničkim snagama stvore delo velikog umetnika.

 

 

 

 

 

 

IZLOŽBOM IZNENAĐENJA ZAVRŠENI DANI EVROPSKE BAŠTINE U ZEMUNU

 

 

Izložbom  ”Iznenađenja”,  koja je održana na Poljoprivrednom fakultetu, 6. oktobra, zatvoreni su ”Dani evropske baštine”. Dom kulture Zemun i Poljoprivredni fakultet organizovali su do sada neviđenu izložbu buba. Ove godine Poljoprivredni fakultet proslavlja 100 godina postojanja i povodom ovog jubileja, u sklopu Dana evropske baštine, prikazana je  građanima Zemuna i Beograda neprocenjiva zbirka insekata, stara pola veka.

 

Ovaj dvadeseti program po redu, nesvakidašnja izložba ”U svetu buba”, izazvao je veliku pažnju publike, koja je uz stručno vođstvo zaposlenih na Katedri za entomologiju imala priliku da sazna sve o insektima.

 

Mnogobrojna publika je mogla da vidi najvećeg leptira Evrope – paunovca i njegove srodnike, zatim skakavce, zrikavce, puževe i najrazličitije vrste insekata.

 

U svetu buba bilo je i onih živih u posebnim kavezima, poput nakaznica koje su vrlo lepe i podsećaju na opalo lišće, grančice ili čvor na drvetu i ostalih čuda prirode.

 

Sva ova ”čuda” naročito su bila zanimljiva deci, koja su znatiželjno i veoma ozbiljno, od profesora, asistenata i studenata saznavala sve o magičnom svetu insekata.

 

Roditelji i stariji su posetom ovoj izložbi otkrili da bube i nisu tako strašne i prevazišli entomofobiju.