Религија и верске заједнице
Религија и верске заједнице
Богородичина црква – Храм рођења пресвете Богородице
Грађена је настојањем истоверних Срба, Цинцара и Грка и углавном је 1780.године завршена. Монументална познобарокна црква касније је добила (1788) богато изрезбарени иконостас, рад новосадског мајстора Аксентија Марковића, који је 1815.године осликао један од најпознатијих српских класицистичких сликара тог времена – академски уметник Арсеније Теодоровић. Исте године постављено је велико звоно (постоји и данас) које подсећа на победу коалиције европских држава у рату с царем Наполеоном. Велику сводну фреску изнад солеје (простор испред олтара) урадио је земунски сликар Живко Петровић, а зидне слике, у техници ал секо – 1937. године руски сликар Андреј Биценко. У порти је 1822. године Српска црквена општина подигла нову једноспратну класицистичку зграду за Српску и Грчку школу. У њој је 1825.год. основана Словеносрпска библиотека (данас Библиотека «Свети Сава»).
Дом Српске православне црквене општине
На западној страни Богородичине цркве је, на челу блока између три улице, на проширеном земљишту старе црквено-школске зграде из 1822. године, према плановима земунског инжењера Косте Атанацковића-Станишића 1909. године, саграђена за проширене потребе Црквене општине и њене Српске школе, за оно време репрезентативна спратна зграда. Једноспратница је обликована у духу неоромантизма и одликују је разуђена фасада с главним улазом и богато стилским обрађеним завршним венцем.
Светониколајевска црква – Храм светог оца Николаја
Саграђена је на месту пређашњих храмова 1752. године и има све одлике барокних цркава подизаних у време Војне границе. Богати вишепојасни иконостас осликао је 1762. год. образовани сликар Димитрије Бачевић, који се убраја у најистакнутије сликаре прелазног доба од традиционалне уметности до барока. Зидне слике и низ икона, међу њима и целивајуће, радио је Земунац Живко Петровић (+1868). У великом пожару 1867.године изгорео је првобитни звоник. Приликом обнове, до 1870.године ради стабилности грађевине на јужној и северној фасади, изграђени су контрафори. Почетком 30-тих година XX века уместо старих прозора с решеткама од кованог гвожђа уграђени су витражи с ликовима светаца према предлошцима сликара Миленка Ђурића у познатој сомборској радионици породице Станишић. У цркви су сачувани предмети, међу њима црквене књиге и еснафски барјаци, који су значајни за културну и привредну историју и зато је у целини драгоцен споменик културе.
Светотројичина црква – Храм свете Тројице
Налази се у Горњој вароши, првом предграђу Земуна које је засновано у последњој деценији XVIII века. Црква мањих димензија, на месту пређашње скромне богомоље, саграђена је 1842. год. према плановима домаћег градитеља Јозефа Фелбера. Иконостас је осликао земунски сликар Живко Петровић, син ковачког мајстора Јована, који је обављао занатске послове за устаничку Србију. У храму су сачувани извесни култни предмети, међу којима су ратарски и зидарско-тесарски еснафски барјаци. У саставу цркве 1799. год. основана је Српска школа. Њену партерну зграду из 1872. године данас користи Основна школа за одрасле.
Контумацке цркве
Служиле су верским потребама путника који су у Контумацу издржавали прописани карантин. Православну цркву свeтог Архангела Гаврила, као своју задужбину, подигао је у стилу барока земунски привредник Теодор-Тоша Апостоловић. Њен иконостас осликали су 1830/31. године земунски уметници Димитрије Братоглић и Константин Лекић. Данас је то манастир Светог Архангела Гаврила поред кога се налази римокатоличка црква светог Рока која је саграђена 1836. године према плановима земунског градитеља Јозефа Фелбера.
Харишева капела – Храм сетог Димитрија
Грчке трговачке породице Петровић-Харис саградиле су је у српско-византијском стилу 1874-76. године према плановима познатог арх. Светозара Ивачковића. Слике на ниском иконостасу радио је Павле Симић. Испод цркве је крипта чланова у своје време познате породице. У ограђеној порти сахрањени су остаци двадесет Земунаца, припадника Народно-ослободилачког покрета, који су страдали у усташком логору у Старој Градишки (1944). У близини је костурница и надгробник који је Општина града Земуна 1928. год. подигла «Погинулим и умрлим српским борцима за време Првог светског рата». У северозападном делу гробља је заједничко почивалиште Жртава фашистичког терора у којем је сахрањено неколико хиљада логораша с бившег београдског Сајмишта на левој обали Саве и стела са именима настрадалих земунских Јевреја од 1941. до 1945. године.
Храм светог Архангела Гаврила у Батајници
Батајница, некадашње село, па приградско насеље од 1971. године је саставни део Земуна и ужег подручја града Београда. У центру насеља је православна црква подигнута 1780. год. у скромнијој варијанти барока, карактеристичној за цркве у бившој Војној граници. Престоне иконе на олтару радио је сликар Теодор Крачун (XVIII в.) значајни представник српског барока у Војводини. У близини цркве су споменик Палим борцима 1941-1945. године, рад уметнице Љубинке Савић-Граси и спомен-обележје које подсећа да је 101 Батајничанин страдао у време Првог светског рата 1914-1918.године.
Храм рођења пресвете Богородице у Батајници
Градња цркве је започета 1991. године и данас је то комплекс са парохијском домом и место где се развија црквени и верски живот.
Храм светог великомученика Георгија у Угриновцима
Подигнута је у периоду од 1734. до 1779. године. Према подацима из записа испод иконе Светог Јована Златоустог, црква је дефинитивно завршена 1788. године. То је једнобродна грађевина са једном полукружном апсидом на источној страни и припратом, хором и звоником на западној страни. У просторном и декоративном погледу црква је конципирана у духу барока. Међутим, њен првобитни изглед доживео је низ измена. Прва преправка је извршена 1834—35. године, када је један од најугледнијих зидарских мајстора из Земуна, Јохан Хенгстер заједно са Францом Пилсом обновио цркву и подигао нови звоник. Иконостас развијеног типа, израђен 1787. године у барокном стилу, састављен је од стилизованих биљних мотива. Ово је једини у целини очувани иконостас Михаила Радосављевића, веома даровитог земунског сликара. За пресликавање појединих икона са иконостаса ангажован је 1912. године земунски сликар Бранко А. Кузмановић. Данашњи звоник датира из 1958. године, када је обновљен угриновачки храм, страдао усташким скрнављењем и рушењем за време Другог светског рата. Црква представља архитектонско-урбанистичку вредност, као материјално сведочанство развоја сакралне архитектуре и ликовних уметности Срба XVIII и XIX века у доњем Срему.
Новоизграђене цркве
Храм светог великомученика кнеза Лазара у Земун Пољу
Саграђена је крајем деведесетих година XX века
Храм светог Кирила и Методија у насељу Бусије
Храм светог пророка Илије у насељу Грмовац
Храм светог ђакона Авакума и игумана Пајсија у насељу Алтина
Храм светог Атанасија Великог у насељу Плави хоризонт
Храм светог Јована Шангајског, насеље Шангај – Батајница
Храм светог краља Стефана Дечаноског, насеље 13.мај – Батајница
Храм светих мученица Вере, Наде, Љубави и мајке им Софије, насеље Нова Галеника
Храм свете великомученице Недеље у насељу Беларица – Батајница
Храм узнесења блажене дјевице Маријеграђена је од 1785. до 1795. године на месту преправљене турске џамије. Средином XIX века је рестаурисана и дефинитивно обликована у стилу ампира с барокним елементима. Сведочи о вишеконфесионалном саставу земунских становника. Из истог времена (1787) је једноспратница Жупског уреда и стана жупника.
Самостан светог Ивана Крститеља и Антуна
У старом језгру Земуна смештен је стари фрањевачки самостан из средине XVIII века, који је обновљен 1838. године. Поседује једну од најлепших културних ризница у Београду-библиотеку из 16. века.
Синагога
На месту старе синагоге ашкенаски Јевреји 1850. године подигли су нову која је обликована у духу романтизма. Поред синагоге налази се приземница бивше јеврејске школе. Синагога је ретко сачувани споменик који подсећа на некад значајну јеврејску колонију, која је имала важну улогу у привредном и урбаном развоју Земуна.
Јеврејска општина Земун
Земун, Дубровачка 21