Kontumac

27. februar 2015.

Na ovom prostoru je početkom 18. veka, za vreme vladavine cara Karla VI (1711-1740) zahvaljujući specifičnim istorijskim okolnostima, bio formiran Zemunski Kontumac povodom velike epidemije kuge, koja je predstavljala opasnost ne samo za ove prostore, već i za čitavu Srednju Evropu.

 

 

Naime, strah od kuge ili bilo koje druge zarazne bolesti  sa Orijenta, širio se zbog održavanja trgovinskih veza  između Austrije i Turske, a preko nje i sa daljim Istokom. Zbog toga su formirani Kontumaci, sanitarno-privredne ustanove, koje su bile namenjene, uvozu, izvozu i prodaji robe i  postavljeni su na pet mesta duž Austrijske granice prema Turskoj.

Glavni Kontumac je bio u Zemunu kao najpogodnijoj tački za trgovinu.
Ustrojstvo ovih ustanova  je bilo podređeno strogom poštovanju sanitarnih propisa. Primljena roba se čistila i provetravala po posebnoj proceduri, pa tek onda puštala u promet, a svi putnici sa teritorije ondašnje Turske su na licu mesta bili podvrgavani lekarskim pregledima. Oni kod kojih bi se manifestovali simptomi zaraznih bolesti, vraćani su ili  su bivali izmešteni u jednu izolovanu baraku na Dunavu. Ostali zdravi putnici su zadržavani izvesno vreme u Kontumacu koji je zidom bio ograđen od ostalog dela varoši. S obzirom na to da je njihov boravak ovde mogao da traje i duže od sedam nedelja, javila se potreba za podizanjem bogomolje u sklopu ovog karantina. Podignute su prva i na njenom mestu i druga, današnja, crkva posvećene Svetom Arhangelu Gavrilu, kao i Rimokatolička crkva nedaleko od nje.