БЛАЖЕНКА БИОЧИЋ: ВОЛЕЛА БИХ ДА ЗЕМУН ДОБИЈЕ СВОЈ ГРАДСКИ ОРКЕСТАР

04. фебруар 2022.

Земунка Блаженка Биочић професор хармонике у Средњој музичкој школи ”Коста Манојловић”, оснивач и диригент званично најбољег оркестра на свету, препознатљивог под називом Оркестар хармоника ”Костаман”, свакога дана више сати проводи на пробама са својих 13 одабраних музичара – пијанисткињом Анастасијом Константиновић, флаутисткињама Еленом Медић и Јаном Стојаковић (истовремено свира и флауту и пиколо флауту), бубњарем на кахону Андрејем Милошевићем и првом хармоником и концертмајстором Луком Симовићем, његовим братом Лазаром Симовићем, Лазаром Станојевићем, Јованом Томићем, Димитријем Петровићем, Предрагом Симићем, Михајлом Ћосићем, Стефаном Тејићем и Лазаром Јончићем.

 

 

Разговор са Блаженком Биочић водили смо 4. фебруара у свечаној концертној сали музичке школе ”Коста Манојловић” где Оркестар хармоника ”Костаман” свакодневно одржава пробе. На сваку, нашем уху неприметну грешчицу ова витална, насмејана госпођа је показивала реакцију и устајала да музичаре осоколи, али им и укаже где да се врате и пробају на други начин. Нимало не чуди што су шампиони у најјачој конкуренцији вршњака из Кине, Хрватске, Турске, Словеније, Француске и Немачке.

 

 

Да ли сте се надали оваквом успеху на такмичењу у Украјини?

Овај оркестар је једна уходана екипа, која куца истим срцем. Сви као да имамо исти циљ, да свирамо увек боље.

Кад смо размишљали да се пријавимо на такмичење, надали смо се путовању, јер дуго нисмо нигде ишли због пандемије, а онда смо се концентрисали на видео снимак и да на њему зазвучимо што савршеније, јер је тако одлучила Светска конфедерација хармоникаша, организатор 71. Светског трофеја, који је једно од три најпрестижнија светска такмичења за овај инструмент.

 

 

Целу прошлогодишњу сезону смо наступали од ”Коларца” до Филхармоније, чак и у Градском парку у Земуну, јер су нам наступи важан део рада. Када смо коначно како смо планирали увежбали партитуре, изабрали смо једну популарну немачку песму, са осећањем да смо дали све од себе снимили смо је и послали жирију, а он нас нaградио максималном оценом.

 

 

Верујем да смо знали да свирамо за победу, јер нас је носило посебно осећање заједништва и посвећености. И наш успех је одјекнуо, чуло се, најпре у школи, затим су вест пренели сви медији.

 

 

Хоће ли бити националних фолклорних тема из Србије на међународним такмичењима у Пули и Сарајеву за која се спремате?

Као што можете да чујете на овој проби, оне нам најбоље леже. Али, увежбавамо све што је литература за хармонику, како бисмо били спремни за пропозиције о којима још не знамо ништа. Тако да ћемо коначну одлуку о репертоару донети кад будемо знали правила. Наше је да будемо спремни.

 

 

Наш фолклор и народна песма су веома слушљиви и карактеристични, у специфичном ритму, леже нам, изводимо их целим бићем, зашто да не, ако удовољавају пропозицијама такмичења.

 

Каквом динамиком вежбате?

Јако је битно нагласити да Оркестар хармоника ”Костаман” чине млади који имају од 15 до 19 година, у напону снаге и младости.

Пробе су свакодневне и трају по више сати, а одржавају се после наставе. То су млади којима треба време за дружење, разоноду, учење, а живот им се, верујте, не разликује од режима професионалних спортиста. То је једини начин да се постигну овако врхунски резултати.

Осим тога и инструмент им је тежак 12 до 13 килограма, треба то држати. Зато се разликују у конституцији: старији ђаци су развијенији, и међу њима се одмах препознају прваци (кроз смех).

После овако успешне и срећне педагошке и каријере музичара, имате ли неостварене амбиције или жеље?

Ове сјајне генерације одлазе из ”Косте Манојловића” на даље школовање и усавршавање и многи се врате, као што сам то и ја учинила. Елена, Јана, Лука и Лазар су из Ваљева.

Наравно, желим им каријере какве заслужују, јер су вансеријски музичари, али бих, исто тако волела и да се врате да оснујемо у Земуну наш Градски оркестар, какав смо имали некада и какве имају многи градови и средине и у Србији и у свету.

 

Као ученик, имала сам прилике да свирам у нашем Градском оркестру, кога више нема.

Свирала сам годинама и у Градском оркестру једног италијанског градића и уживала у љубави коју су мештани гајили према својим музичарима.

 

У њему би за наше мајсторе хармонике увек било места и веома бих волела да се та идеја уз помоћ свих једнога дана оствари.

И овде у нашој средини ови млади музичари постају, заслужено, звездице, и планирају да с првим топлијим данима свирају на трговима и улицама Земуна, да их што више грађана упозна и чује.

Градска општина Земун им жели много тријумфа на свим будућим такмичењима и, наравно, путовања и живе свирке, којима се највише радују.