СЕЋАЊЕ НА СИБИЊАНИН ЈАНКА

11. август 2022.

Према историјским изворима, велики српски или мађарски јунак Сибињанин Јанко илити Јанош Хуњади, како су га и једни и други својатали, умро је после велике победе у Београду, у кампу своје војске на земунском брду Гардош од куге, на данашњи дан, 11. августа пре 566. година.

Много контроверзи исплело се о пореклу и животу овог готово легендарног јунака.

Не може се са сигурношћу утврдити ни година његовог рођења, ни порекло, али се две, 1387. и 1407. узимају као релевантне. Племићког је и по оцу српског рода, а мајка му је била Мађарица. Отац је мађарског краља Матије Корвина.

За живота се прославио великим јунаштвом. Војну каријеру започео је у служби српског деспота Стефана Лазаревића, а од 1432. године бори се на страни војске краља Жигмунда.

Увек је био на страни хришћана против Отоманске најезде.

У народном предању, међутим, остало је записано у стиху у бугарштици најстаријег српског записа ”Орао се вијаше над градом Смедеревом” да је Сибињанин Јанка заробио и бацио у тамницу деспот Ђурађ Бранковић.

Путеви су им се укрстили и у Ђурђевој тврђави на Гардошу.

На Калемгдану је у камену уклесано да су браниоци Београда предвођени Сибињанин Јанком 22. јула 1456. године отерали Турке и одбили непријатељски напад, а велики јунак је за непуне три недеље, на супротној, земунској обали Дунава, издахнуо од последица куге.

Посмртни остаци Сибињанин Јанка премештени су у катедралу у Столном Београду у Румунији.

Једна од четири миленијумске куле, на Гардошу у Земуну носи његово име.

На Земунском кеју ослобођења председници Србије и Мађарске су 2017. године открили Споменик Сибињанин Јанка, рад будимпештанског уметника Иштвана Мадарашија, на који се редовно, у част великог јунака битке за Београд, полажу венци.

Јанкова клисура уз реку Блаташницу, на граници Топличког и Расинског округа, као и основна школа у Чантавиру код Суботице, такође чувају успомену на великог јунака Сибињанин Јанка или Јаноша Хуњадија.