ПРОСЛАВЉЕН САВИНДАН У ЗЕМУНСКИМ ШКОЛАМА
27. јануар 2026.
У свим земунским школама 27. јануара свечано је прослављена школска слава Свети Сава уз присуство руководства Градске општине Земун.
Председник Градске општине Земун Гаврило Ковачевић присуствовао је школској приредби у издвојеном одељењу ОШ ”Бранко Радичевић” у насељу Бусије и заједно са свештенством и директором учествовао у ломљењу славског колача, док је заменик председника Градске општине Земун Жика Крстић присуствовао школским приредбама у ОШ ”Бранко Радичевић” и ОШ ”Бошко Палковљевић Пинки” у Батајници, као и на свечаној Светосавској академији Министарства просвете која је одржана у Дому гарде.
Земун негује дугу и богату традицију школства од почетка 18. века, и данас је важан васпитно-образовни центар са мрежом основних и средњих школа, високим школама, Пољопривредним факултетом и Полицијско-криминалистичким универзитетом.
Прва прослава Светог Саве као школског патрона одржана је у Земуну 1812. године, одакле се брзо проширила на све српске земље, а химну Светом Сави први пут 1839. године у Сегедину извео је локални црквени хор.
Савиндан је за школску славу проглашен у јануару 1840. године, у тадашњој Кнежевини Србији.
У својој књизи ”Свети Сава” из 1934. године Милош Црњански пише: ”…Међу првима, забележено је тако да је у Земуну, почетком 19. века, протојереј Јефта Ивановић имао већ редован план и програм светосавске прославе. Још из године 1812. имамо правила земунске школе у којима се одређује да 14. јануар припада ‘прослави просветитеља серпског свјатаго Сави’ и да тога дана има да се држи ‘школско торжество’. Прослава Светог Саве већ тада има изразито школски карактер, а никако неку тенденцију верског прозелитизма. У земунским правилима изричито се вели да прослава треба, углавном, да је ‘на ползу просвештенија’.”
Од 1835. године служба Светом Сави и прослава у Књажевини Србији уређена је наредбом кнеза Милоша.
Химна Светом Сави је највероватније испевана у Фрушкогорским манастирима и постала обавезни део прославе.
Свети Сава први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве и патрон школства, увек је за српски народ био светионик ка коме се окретао, ходећи путем светосавља и напредујући у знању, честитости и слози.
