СЛАВА И ЈУБИЛЕЈ БОГОРОДИЧИНЕ ЦРКВЕ У ЗЕМУНУ

21. септембар 2020.

Црква Рођења Пресвете Богородице у Земуну обележила је 21. септембра храмовну славу Малу Госпојину и 240 година молитвеног и службеног постојања. Поводом овог значајног датума манастир Хиландар даровао је саборном земунском храму иконе Пресвете Богородице Јерусалимске и Богородице Тројеручице са Хиландара.

На почетку молитвеног сабрања Патријарх српски Иринеј и игуман манастира Хиландар Методије освештали су иконе.

Архијерејску литургију служио је Његова Светост Патријарх српски Иринеј уз саслуживање игумана Методија и земунског свештенства.
 
Храмовној слави присуство је председник Градске општине Земун Гаврило Ковачевић и општинско руководство, представници институција, као и многобројни грађани Земуна.
 
Храм Рођења Пресвете Богородице и данас је центар црквеног живота, као што је од дана градње 1780. године, био за српску, цинцарску и грчку заједницу у Земуну, када је основана друга по реду земунска парохија.
 

Храм је рађен по пројекту архитекте Маурицијуса Рабла, а извођач радова је био Јозеф Фелбер. Иконостас, рад новосадског пилтора Аксентија Марковића, постављен је у храм 1788. године. Рађен је у духу класицизма. Девет монументалних слика на зидовима наоса и припрате из 1937. године радио је академски сликар Андрија Биценко у ал-секо техници. Кована ограда око порте храма дело је мајсторске руке градског ковача и ветеринара Јована Петровића-Ковача, оца сликара Живка Петровића. Године 1947. Чех Антун Книха је радио на чишћењу и ретуширању иконостаса који је претрпео велика оштећења од гелера приликом бомбардовања 1944. године. Звоник и фасада су обновљени 1979. године. У протеклих неколико десетина година радило се на генералној оправци екстеријера и ентеријера храма и Српског дома.

У порти Богородичиног храма Србска црквена општина земунска саградила је 1822. године нову школску зграду, тада највећу у граду, да би се на том месту, по плановима земунског архитекте Косте Атанасковића Станишића сазидао Српски дом. Освећен је руком српског патријарха Лукијана Богдановића 1909. године. У једном крилу здања налази се парохијски дом, а у другом, од 2019. године смештен је Архив Српске Православне Цркве.