Контумац

27. фебруар 2015.

На овом простору је почетком 18. века, за време владавине цара Карла VI (1711-1740) захваљујући специфичним историјским околностима, био формиран Земунски Контумац поводом велике епидемије куге, која је представљала опасност не само за ове просторе, већ и за читаву Средњу Европу.

 

 

Наиме, страх од куге или било које друге заразне болести  са Оријента, ширио се због одржавања трговинских веза  између Аустрије и Турске, а преко ње и са даљим Истоком. Због тога су формирани Контумаци, санитарно-привредне установе, које су биле намењене, увозу, извозу и продаји робе и  постављени су на пет места дуж Аустријске границе према Турској.

Главни Контумац је био у Земуну као најпогоднијој тачки за трговину.
Устројство ових установа  је било подређено строгом поштовању санитарних прописа. Примљена роба се чистила и проветравала по посебној процедури, па тек онда пуштала у промет, а сви путници са територије ондашње Турске су на лицу места били подвргавани лекарским прегледима. Они код којих би се манифестовали симптоми заразних болести, враћани су или  су бивали измештени у једну изоловану бараку на Дунаву. Остали здрави путници су задржавани извесно време у Контумацу који је зидом био ограђен од осталог дела вароши. С обзиром на то да је њихов боравак овде могао да траје и дуже од седам недеља, јавила се потреба за подизањем богомоље у склопу овог карантина. Подигнуте су прва и на њеном месту и друга, данашња, црква посвећене Светом Архангелу Гаврилу, као и Римокатоличка црква недалеко од ње.