- Home
- ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ 2019
ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ 2019
Дани европске баштине 2019. године у Земуну
,,Уметност и забава – Наслеђе у фокусу“
Програм ДЕБ 2019
ИЗЛОЖБОМ ”ЗЕМУН КРОЗ ПРОСТОР И ВРЕМЕ” ПОЧЕЛИ ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ У ЗЕМУНУ
Градска општина Земун је и ове године део велике европске породице реализујући ”Дане европске баштине”.
Манифестација је почела 10. септембра, изложбом фотографија ”Земун кроз простор и време”, коју је Туристичко друштво Земун представило публици у простору Канцеларије за младе Градске општине Земун.
Изложбу су приредили Љиљана Аћимовић, виши кустос Музеја града Београда и коаутор Давор Ранчић.
Мирјана Николић у име организатора Туристичког друштва Земун поздравила је многобројну публику и позвала их да у маниру доброг духа дружења који су Земунци неговали са краја 19. века, што сведоче плакати и постери изложени на изложби, наставе да негују културно-забавни програм, нагласивши да нам тадашњи програми могу бити надахнуће и покретач.
Ауторка изложбе ”Земун кроз време и простор” Љиљана Аћимовић је представљајући публици експонате, рекла да ова изложба која отвара Дане европске баштине у потпуности одговара на овогодишњу тему манифестације ”Уметност и забава – Наслеђе у фокусу”, будући да презентује традицију културе, забаве и дружења Земунаца.
”То је прича о заједничком животу, који почиње да се развија осамдесетих година 19. века са певачким друштвима и позоришним дружинама, циркуским представама и кермесима, типичним за Земун, који су се одржавали у Градском парку у оквиру музичког павиљона. Организатори тих посебних забава била су различита добротворна друштва, тако да је забава увек имала хуманитарну и културно-просветну мисију”, истакла је Љиљана Аћимовић.
Плакати под насловима ”Фотографска изложба аматера” из 1931. године, ”Главне коњичке утакмице” из 1946, или за представе ”Пепељуга”, ”Отелов Успех” и ”Домаћи учитељ” из 1929. и 1936, те позив Трговачке омладине 1940, под насловом ”Свира одлична алонска џез музика” илуструју нам друштвени живот Земуна, који је нарочито између два рата био место у које су на забаву долазили многобројни Београђани.
Земун је био и центар спортских догађаја од фудбала до регата на Дунаву, или забава на Лиду које илуструје простор под називом ”Скулптуре од песка на Лиду”.
Изложба је алманах Земуна, од краја 19. века до данас, и важан документ континуитета друштвеног живота.
Дани европске баштине у Земуну 2019. нуде разноврстан и садржајан програм у двадесет различитих форми и на различитим локацијама све до до 15. октобра 2019. године.
Многобројни програми које ће посетиоци имати прилике да погледају и да учествују у њима позива их да у себи пробуде ствараоце, заштитнике наслеђа и познаваоце уметности.
Дани европске баштине обележавају се од 2002. године као део манифестације Савета Европе у којима учествује око 50 европских држава.
Циљ програма је да се широкој јавности у европским државама приближи и учини доступним културно наслеђе и да се том приликом истакне јединство разноликости заједничког европског наслеђа, као једног од најкарактеристичнијих чинилаца европског идентитета.
ИЗЛОЖБА ”ЗЕМУН ЕВРОПИ – ЕВРОПА ЗЕМУНУ”
Градска општина Земун и Удружење уметника и љубитеља уметности ”Широка стаза” у оквиру Дана европске баштине 13. септембра приредили су изложбу ”Земун Европи – Европа Земуну” у Галерији КЗМ Земун.
Свечаном отварању присуствoвао je секретар Скупштине ГО Земун Марко Јанковић, као и велики број поклоника уметности.
Изложбу је отворила Марија Живковић-Николић, етнолог и антрополог, која је том приликом рекла да је важана порука сваког културног догађаја да научимо да живимо са наслеђем, како бисмо га неговали и чували и захвалила се ризничарима и наследницима баштине који чувајући етос, чувају себе и ”град у граду”.
Аутор изложбе Бошко Ђуричковић је ову космополитску причу приредио одабравши 13 дела уметника из Русије, Словеније, Бугарске, Северне Македоније и Србије која су настајала на првим колонијама и најбоље осликавају дух Земуна и јесу поклон Европи.
Изложба је отворена до 25. септембра, галерија КЗМ, Косовска 9, сваког радног дана, преподне од 11 до 15 часова и поподне од 17 до 19 часова.
ТРАГОМ ПОЗОРИШНОГ И КУЛТУРНОГ ЖИВОТА У ЗЕМУНУ У 19. ВЕКУ СА КУЛТУРНАУТОМ
Шетња у организацији Градске општине Земун и Културнаута почела је 17. септембра окупљањем испред театра и опере Маделнијанум. Сачекали смо да пристигну ученици осмог разреда oсновне школе из Батајнице.
Водитељка Јована Мијатовић започела је причу о Таурунуму и о томе како су у античко доба изгледале позоришне улазнице. Биле су у облику шкољки, ту је прича о позоришним маскама и земунском културном здању испод ког се некада налазио храм посвећен богу Либеру.
Деца су нетремице посматрала и слушала причу. Понеки су се чак укључивали у разговор улепшавајући разговор својим допунама и понеким питањем.
Након тога прошетали смо до Богородичине цркве у Рајићевој улици. У порти цркве је била вечерња служба. Разговор смо започели причом о барокној уметности и о томе шта ову цркву краси, када је изграђена, шта то чини значајним њену спољашност, а шта унутрашњост и шта је толико карактеристично за овај стил уметности, како у архитектури и сликарству, тако и у музици. Разговарали смо о плесу, костимима и накиту. Најлепше су им, тако кажу, биле ниске бисера и раскошне хаљине које су даме носиле на баловима.
Потом смо обишли најстарију кућу у Земуну балканске архитектуре из османлијског периода и некадашњу кафану ”Бели медвед” у којој су се састајали земунски трговци, а иза које је у 19. веку била и позорница. Претпоставља се да је стара скоро четири века. Улица носи име истакнутог земунског трговца и мецене Василија Василијевића.
Затим смо отишли до ”Ливнице Пантелић”, радионице мајстора-занатлија, у власништву породице Пантелић, кроз три генерације, која је постала позната и афирмисана као ”Звоноливница и творница торањских сатова”.
Обишли смо и Кућу породице Карамата, споменик културе од великог значаја. Кућа се састоји из три дела: приземног, једноспратног са једноставним кровом и једноспратног са подрумом и мансардним кровом. Сва три дела повезана су јединствено обрађеном фасадом и имају заједнички главни улаз. Највиши део зграде подигао је 1764. године имућни земунски трговац Кузман Јовановић. Зграду је 1772. године купио Димитрије Карамата. Од тада до данас зграда се налази у власништву породице Карамата.
Обишли смо и Николајевску цркву, најстарију у Београду. Грађена је у барокном стилу. У порти цркве је дуго постојала школа у којој је службовао као учитељ Јоаким Вујић коме су захвални потомци поставили спомен плочу. Сазнали смо зашто је он важан за развој позоришног живота у Земуну, када је и зашто посетио кнеза Милоша Обреновића, које су се представе одигравале у то време и ко су били значајни глумци.
Причу о аутентичном ”Кромпир балу” и лепо дружење завршавамо на земунском кеју са жељом да идуће године наставимо дружење и посете културно-историјским споменицима Земуна.
ИЗЛОЖБА ТРАЈАЊЕ ВОЈИСЛАВА ПЕРОВИЋА
У Галерији ”Стара капетанија”, 18. септембра отворена је изложба под називом ”Трајање”, сликара раскошног тaлeнта Војислава Петровића, који је преминуо 2013. године.
Изложбу акварела и пастела приредило је Удружење Збирка акварела и пастела ”Војислав Перовић” и Галерија Стара капетанија, а аутор је Вера Виторовић, историчар уметности.
У препуној галерији, Итана Перовић, валцером је увела публику у причу о културном пејзажу и ведутама Земуна.
Отворивши изложбу Александра Дабижић, историчар уметности истакла је да је Војислав Перовић будући рођен у једном импресивном пејзажу надомак Никшића, своју нову инспирацију нашао у равници и пејзажу Дунава који га је надахњивао. Она се захвалила Градској општини Земун и породици Перовић, као и свима који су помогли организацију ове изложбе која је својевртстан документ једног времена.
”Стално у покрету, мења визуре и мотиве, бележи специфичну атмосферу Земуна, низ архитектонских детаља, али и широко постављених планова, делова улица, паркова, призора и предела Земуна, који су, као део колективне меморије, везани за очување његове виталности, континуитета и духовности. Војислав Перовић, у смирај дана или при сунчевом зениту, одсликава унутрашњи ритам града. А циљ је да импресију неког тренутка трансформише у дубоку, згуснуту експресију личног доживљаја виђеног, да убедљивим ликовним средствима сугерише дух места. Резултат су изложени радови, акварели у којима се стичу све особености култивисаног ликовног исказа уметника”, написала је Вера Виторовић у каталогу.
Изложба у Уметничкој галерији ”Стара капетанија” отворена је до 29. септембра.
ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА УЉА НА ПЛАТНУ И ИКОНА
У оквиру програма Дани европске баштине, који се реализује у Земуну, у галерији ”Икар”, 19. септембра, свечано је отворена изложба уља на платну и икона ауторке Анице Савић из Ниша, по струци економисте, која је деценијама посвећена ликовној уметности. Иако нема свој атеље, ова вредна уметница непрекидно проширује своје уметничке границе.
Инспирацију за своје портрете и пејзаже проналази у пределима које обилази, као и у непосредном урбаном окружењу стварајући прелепа уља на платну. Током сликања непрестано експериментише и истражује. Једино је доследна у поштовању правила када иконопише. Како каже, тамо где владају канони, сва уметничка инспирација једино може бити сконцентрисана у љубави којом икона исијава.
Изложбу је отворила начелница Дома ваздухопловства Татјана Сурлић која је том приликом прочитала рецензију изложбе академског сликара и песника Момчила Николића, а затим је ауторка Аница Савић рецитовала своје песме из збирки ” Водени жиг” и ”Необично путовање”.
”Епско васпитање које је Аницу обликовало, бруси и јача карактер, упућује на исконске и трајне моралне вредности. Отуда и у сликарству, али и у њеној поезији, којом се паралелно бави, доминирају: породица, кућа, огњиште, завичај, Топлица, вера, цркве, Немањина прва задужбина у десетинама верзија и варијаната, и чиста и непоремећена природа – реке, брда, планине и природне необичности”, пише у Николићевој рецензији.
Аница Савић члан је Удружења ликовних уметника Ниша ЛУНА и фото-клуба ФОН у Нишу. Излагала је на десет самосталних и преко седамдесет колективних изложби широм Србије. Добитник је многобројних награда.
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ “ЗЕМУН ИЗ МИЦИНОГ СПОМЕНАРА”
Градска општина Земун и Клуб матичне културе Земуна у оквиру Дана европске баштине, 19. септембра приредили су промоцију књиге ”Земун из Мициног споменара” ауторке Марије Кулунџић, која је преминула 1998. године.
Промоцију је отворио Светозар Љубинковић, председник Клуба матичне културе Земуна и том приликом истакао да је ова књига најлепши поклон члановима Клуба на 27-годишњицу постојања. Љубав према завичају и доброчинства, потка су сваког подухвата, па и овог издавачког.
Манифестација је отворена премијерним приказивањем спота о ”ЗемунАл фесту”.
На промоцији књиге говорили су Маријана Грегл, aуторкина пријатељица из Сремских Карловаца, затим Александра Дабижић, Љиљана Зоркић, Драган Руменчић и Димитрије Салаћанин. Овај догађај окупио је многобројне госте и поштоваоце Мициног лика и дела, а уметнички програм обогатили су Дуо гитара Реља Турудић и Душан Димитријевић, приповедач Брана Марковић и Ружа Јеремић Турудић, модератор програма.
Било је ово вече посвећено сећању на Марију Мицу Кулунџић ауторку књиге са крштеницом из Бежанијске улице, космополиту и уметницу која почива на Земунском гробљу.
Она је успела да напише својеврсни споменар о родном граду, без патетике, романтике и политике. Мица, како је волела да је ословљавају пријатељи, писала је записе са жељом да обнови успомене на догађаје и људе којих више нема, остављајући у аманет младим Земунцима да воле своје град. Осим луткарских представа, ова врсна посленица културе, оставила је иза себе неколико књига о позоришном луткарству, студија и записа о својим почецима у Сремским Карловцима у чувеној Карловачкој гиманзији.
”Земун из Мициног споменара” је нов изданак стабла културног наслеђа и допринос очувању нематеријалне културне баштине Земуна, јер оживљава сећања на угледне земунске породице – нарочито из Бежанијске улице, на професоре земунске гимназије, познате уметнике, народне и верске обичаје, карактеристичне за мултикултуралне средине.
Књига ”Земун из Мициног споменара” остаће трајно сећање на ову земунску уметницу, баш као што је она написала о граду, људима и обичајима из прошлог века са жељом да остану у меморији града који је волела. Њени записи служиће младима да и они открију све чари Земуна.
КРОЈАЧКИ ЗАНАТ КАО ПРИМЕР НЕМАТЕРИЈАЛНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА
У Библиотеци ”Свети Сава” 20. септембра приређено је предавање Ивана Келемена, кустоса и историчара на тему ”Кројачки занат као пример нематеријалног културног наслеђа”.
Ово занимљиво и инспиративно предавање обухватило је период развоја кројачког заната у међуратном периоду и после Другог светког рата, а било је речи о савременој моди.
”Земун је пре Великог рата био место где су Београђани долазили у куповину. Причало се тада да су долазили у старом, а кући се враћали у новом оделу”, каже Келемен, уз напомену да се кројачка мајсторија нарочито видела у изради одеће за балове који су у то време били веома популарни и право место да се диктирају модни детаљи.
Колико је кројачки занат некада био цењен показује и то ко се све некада бавио текстилом. Дунђерски, Мартиновић, Кузман само су нека од познатих имена тога доба.
Временом мода је добила другу форму. Ручни радови врсних кројача, такозваних модних креатора и балови су постали привилегија богатих, а свакодневна конфекција, велики фестивали и концерти мода и забава оних са плићим џепом.
НАР НА ГАРДОШУ
У организацији удружења Збирка акварела и пастела ”Војислав Перовић” у новом галеријском простору Нар Арт кафеа, у Фрушкогорској улици, 21. септембра отворена је изложба ”Нар на Гардошу”.
Ауторка изложбе Вера Виторовић, историчар уметности истакла је колико је важно да чувамо наслеђе и да га адекватно презентујемо, као што то чине потомци сликара Војислава Перовића.
Породица Перовић је уприличила уметнички догађај са ”мером” и презентовала вечиту инспирацију нар, који је бојом и обликом, био изазов за стваралaчки чин Војиславу Перовићу. Док је пастелом или акварелом уобличавао њихову појавност, бивао је опчињен мноштвом јарко црвених семенки боје крви, спрегнутих чаробним танким опнама. Веровао је да их има баш 365, као дана у години, и даље, да су подељене у четири сегмента, баш као четири годишња доба, а сваки од њих опет дели на три дела, баш као дванаест месеци.
Војислав Перовић, академски сликар и графичар, рођен 1942. у црногорском селу Заљутница, Никшић. Школовао се на Средњој уметничкој школи – одсек сликарство и графика у Херцег Новом од 1957/58. године. На Академији примењених уметности у Београду, сликарски одсек у класи професора Михајла Петрова дипломирао је 1967. године, од када се континуирано бави креативним радом – пре свега акварелом и пастелом, али и графичким дизајном( као ликовни уредник угледног недељника Економска политика и часописа Челик. Војислав Перовић је преминуо у Београду 2013. године.
Изложбу Нара на Гардошу, као увертиру у будуће поставке, може се погледати до 15. октобра, од понедељка до петка од 17 до 21 час, и суботом и недељом, од 10 до 13 часова, односно од 17 до 21 час.
НА ЗЕМУНСКОЈ ТЕРАСИ ”НАДАХНУЋЕ СА ДУНАВА”
У оквиру Дана европске баштине у Земуну Центар за креативно еколошко стваралаштво – СОКОЛИНА АРТ приредио је 22. септембра код Мандића на Земунској тераси вишечасовно дружење са креативцима. Уз звуке виолине Димитрија Вуловића, којим је започео програм, у потпуности је оправдан назив програма ”Надахнуће са Дунава”.
Циљ окупљања је био да се уметници и посетиоци повежу са невидљивим ресурсима и да се уз помоћ природе и уметности побољша квалитет живота. У изложбеном делу простора налазиле су се дунавске шкољке Александре Николић, уља на платну академске сликарке Ане Марковић из циклуса ”Убрзања-Путовања”, плетене торбе које су настале трудом чланица Удружења ”Оплети хендмејд” и вунени шалови и капе Удружења ”Крафтс”. Мини ђевреке, украсне свеске и разноразне геџете презентовала је НВО ”Атина”.
”Невидљиве нити повезују Соколину арт, Тару, одакле су власници Земунске терасе и Дунав. Други назив за Тару је Црна шума, а управо Дунав извире у Шварцвалду. Соколина арт слави чуда иако су мала као дунавске шкољке, а на Тари постоји место Соколина”, рекла је Александра Николић, оснивачица ”Соколине арт”.
У претходне четири године рада ”Соколина арт” је имала доста активности. Овом приликом посетиоцима је представљено све оно највредније што се на том путу догодило. У току дружења организован је панел и радионица о рекама, али и неизоставна свирка којом је на крају зачињено сунчано недељно поподне.
ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА О ЗАШТИТИ НАСЛЕЂА
У организацији Градске општине Земун у Библиотеци Свети Сава 24. септембра одржано је предавање ”Slow Food and Slow Fashion- како да сачувамо наше наслеђе”.
Модератор Мирјана Остојић је кроз видео презентацију увела публику у причу о магији ботаничког принта и исцељујућим биљкама на одевним предметима и Slow foodu као највећем светском покретачу за очување културне баштине везане за гастрономију. У нашој традицији, још од неолита, биљке су се користиле не само за исхрану већ и за ткање, припремање природних боја, као и лекова.
У наставку приче Биљана Каровска, академска сликарка представила је потпуно нови тренд у свету Slow Fashion који се ослања на древни традиционални начин гајења биљака, тзв. ”пермакултура” која се употребљава не само у исхрани, већ и за осликавање и бојење тканине. Природне материјале је ручно обојила, углавном са крмном бојом и самониклим биљкама.
Еко штампа или контакт штампање, које нам је и презентовала, представља савремену примену традиционалног знања о боји. Метода стварања са ботаничким стварима као што је лишће, цвеће, махуне семена и коре које се саме оцртају на тканини или папиру користећи властите боје, пигменте и тканине.
На крају дружења са поборницама другачијих стилова живота, присутни су могли да виде и испробају прелепе ешарпе које су штампане на свили, обједињујући терапеутске енергије биљака, њихове лековите врлине, њихов мирис, као и духовну лепоту сећања и место. Разноврсним техникама Ботаничког принта добијене су и уникатне торбе и цегери.
ОДРЖАНА ТРИБИНА ”БАТАЈНИЧКО НАСЛЕЂЕ КРОЗ ВЕКОВЕ”
У оквиру програма Дани европске Баштине у Земуну, а у организацији Друштва пријатеља Батајнице и Покрета за развој Батајнице, 25. септембра, у порти храма Светог Архангела Гаврила у Батајници одржана је трибина под наивом ”Батајничко наслеђе кроз векове”.
На трибини су учествовали Снежана Пеовић Обрешки из Друштва пријатеља Батајнице, Зоран Самарџић из Покрета за развој Батајнице, др Драган Теодосић из Архива Југославије и Предраг Милетић, директор Културног лета Батајнице.
Била је то прилика да присутни, међу којима је највише било чланова уметничких удружења, сазнају нешто више о историјату, демографским приликама, развоју школства и културном животу у Батајници. Будући да је тема овогодишњих Дана европске баштине ”Уметност и забава – Наслеђе у фокусу”, Батајничани су се сећали времена када су породична дружења, одлазак у кафану или у Соколски дом представљале омиљену забаву, уз констатацију да је данас Батајница модерно насеље које задовољава све потребе својих грађана.
Предавачи су подсетили присутне и на две легенде о настанку овог насеља. Док прва говори о томе да је ово место било мочварно и блатњаво, па се првобитно звало Блатајница, друга легенда нам открива да је насеље добило име по мађарском грофу Батају из 16. века, који га је наводно и основао.
На трибини је договорено да се овакви скупови организују у Батајници барем једанпут у пола године.
НАСЛЕЂЕ ЗЕМУНА
У организацији Туристичког друштва Земун, 27. септембра уприличено је туристичко разгледање са темом ”Наслеђе Земуна”.
Шаролика група млaдих и нешто старијих суграђана уживала је у шетњи Земуном, која је почела испред здања Градске општине Земун.
Уз приповедање водича поворка се премештала путањом Магистратски трг, Господска, обала Дунава до Николајевске цркве, а затим Фрушкогорском до Караматине улице и Ливнице ”Пантелић”. Разгледање културно-историјске баштине Земуна је завршено у Бежансијској улици.
ПЕРФОРМАНС У СПОМЕН МИЦЕ И ЈОСИПА КУЛУНЏИЋА
У организацији Клуба матичне културе Земуна, 27. септембра у Бежанијској улици 32 одржан је својеврстан програм посвећен Мици и Јисипу Кулунџићу, али и свим угледним породицама и појединцима који су живели и данас живе у овој трговачкој и занатској улици која је повезивала Земун са сремским селима, а данас је путања која спаја земунска насеља са центром.
У дирљивом дружењу и обраћању које је инспирисано књигом ”Земун из Мициног споменара” ауторке Марије Кулунџић поново су оживели сви прозори Бежанисјке улице, из којих вире дечје главе, шири се мирис недељне супе и чује жамор комшија који се договарају око ”важних послова”.
Посебна пажња је посвећена свим угледним дамама и великанима које је изнедрила ова улица, од професора до музичара.
Тако је професор др Бошко Милин, театролог који је изучавао дело Јосипа Кулунџића југословенског и српског сценаристе, говорио о његовом значају и неправедном забораву његовог изванредног дела.
Не сме се заборавити да је упрвао Јосип Kулунџић, био оснивач катедре и први предавач драматургије на тадашњој Академији за филм, позориште, радио и телевизију, данас Факултету драмских уметности.
О делу Кулунџића као писца, редитеља и сјајног театарског педагога беседио је Радомир Путник, драматург.
Јописп Кулунџић је Земунац о коме се врло мало зна, студент у европским престоницама, драматург у Хрватском народном казалишту, двадесетих година прошлога века, редитељ оперских и драмских представа у Народном позоришту у Београду и Српском народном позоришту у Новом Саду, уметник који је уносио креативан немир и дух модерног на наше сцене.
Велики број поклоника лепог и чланова Клуба матичне културе Земуна су квалитетним и осмишљеним програмом отворили ново поглавље у поимању дела Јосипа Кулунџића и његове сестре доајена српског луткарства Марије Мице Кулунџић, која је режирала представе у Новом Саду, Загребу, Београду, Зрењанину, Нишу, Осијеку, Сплиту и била чест гост театра Гуливер у Варшави.
ДЕЧИЈА ПИЈАЦА НА ВЕЛИКОМ ТРГУ
У оквиру Дана европске баштине председник Градске општине Земун Дејан Матић 28. септембра свечано је отворио традиционалну ”Дечију пијацу”, а у име суорганизатора присутне је поздравила Марина Ковачевић, извршна директорка ЈКП ”Градске пијаце”.
”Хвала вам што сте Велики трг улепшали осмесима и свим оним што сте припремили да овај дан буде посебан. Ту смо да вас подржимо и омогућимо вам да представите ваше рукотворине и разноврсно стваралаштво. Општина Земун се труди да нашим најмлађим суграђанима обезбеди безбедније одрастање и образовање. Велики број вртића и школа смо уредили како би деца боравила у простору по стандардима 21. века. Ово је једна од манифестација по којој се Земун препознаје”, рекао је Матић, уз речи захвалности сарадницима из ЈКП ”Градске пијаце” и ЈКП ”Градска чистоћа” и свим удружењима грађана, школама и вртићима које су узели учешће у организовању овог програма,
Уз песму и игру, осликавање украсних кутија и рекреацију – шаролику ”Дечију пијацу” направили су малишани из земунских вртића ”Пачија школа”, ”Веверица”, ”Бубамара”, ”Милица”, ”Мала сирена”, ”Оаза”, ”Чаролија”, ”Врапче”, ”Вила Звончица”, ”Цврчак”, ”Златни бор”, ”Пчелица Маја” и основних школа ”Бранко Радичевић”, ”Лазар Саватић”, ”Соња Маринковић”, ”Мајка Југовића”, ”Горња Варош” и ”Светозар Милетић” . Велику помоћ у томе су им пружили МШ ”Коста Манојловић”, КУД ”Бранко Радичевић”, КУД ”Јана”, Школица спорта ”Спортић”, Озон крос спорт, Друштво пријатеља Батајнице, Занатска радионица за децу ”Направи лако”, Пријатељи деце Земуна, Центар за креативно еколошко стваралаштво – Соколина арт, Мали академац, Фонд Б-92 и многобројни појединци.
Посебан сегмент Дечије пијаце био је посвећен радионицама, изложбама и различитим спортским активностима. ЈКП ”Градска чистоћа” је организовала ”Еко квиз” са циљем да децу предшколског и школског узраста упозна са правилним селектовањем и одлагањем отпада. Малишани су имали прилику да науче нешто ново о рециклажи. Најуспешнији такмичари квиза награђени су пригодним поклонима.
ОДРЖАНА РАДИОНИЦА ”ОСТАВИ ТРАГ” У ГАЛЕРИЈИ СТАРА КАПЕТАНИЈА
У организацији Градске општине Земун 28. септембра у Галерији Стара капетанија у склопу изложбе ”Графика” одржана је дечија радионица ”Остави траг”.
Радионици је претходило костимирано вођење кроз изложбу и упознавање са кратком историјом графике код Срба. Учесници су носили костиме како би се забавили и верније доживели жељену епоху.
На радионици која је одржана испред галерије окупили су се старији и млађи малишани. Организаторке Ивана Ђорђевић и Соња Белић помогле су старијим малишанима да опробају стечена знања која би подразумевала стварање њихових графика техником линореза, док су млађе групе отискивале већ припремљене цртеже.
Циљ радионице је стицање нових знања из области графике, ослобађање учесника да слободно разговарају на тему уметности, развијања фине и крупне моторике и практични део радионице као и упознавање са модом деветнаестог века.
КОНЦЕРТ УМЕТНОСТ И ЗАБАВА НА (НЕ)КЛАСИЧАН НАЧИН
Музичка школа ”Коста Манојловић” је 28. септембра поклонила Земуну концерт ученика и професора, као почетак циклуса Земунских музичких вечери, које имају традицију од 1961. године.
Концерт је многобројну публику у уметност слушања увео текстом ”Седељачке песме” који је из предмета Историја музике приредила ученица Невена Ристић.
Следила је Искра Миленковић, клавир, изводећи ”Пет прелудијума” Марка Тајчевића.
У оквиру Одсека музичка продукција, Дамјан Радојевић, Лена Микуша, Сара Благић, Кристина Поповић и Нађа Терзић представили су своје иновативне и инспиративне радове.
Кристина Бојић је страствено извела Сукову Апасионату, док је Лука Симовић, виртуозно на хармоници ”изнео” Семјонову Сонату број 1.
Николина Милојевић је приредила текст ”Опера буфа”, док је Јана Шантрић отпевала сенквенцу из мјузикла ”Јадници”. Концерт је настављен нумером Малиновског ”Посвећено Сибелијусу” у извођењу Јована Томића.
На флаути је наступила Резеда Валејева изводећи Дебисија, затим је Ариан Петровски извео на клавиру Григову сонату у е-молу, а Ален Поповић је очарао публику изводећи Бабаеву ”Руску песму”.
Уна Миљуш је на клавиру извела ”Малагуену” Ернеста Лекуаона.
Ученици и професори показали су изванредност и увели нас у диван циклус Земунских музичких вечери.
ДОГОДИО СЕ ”СУСРЕТ”
У организацији Градске општине Земун и ”Мax” Клуба поштовалаца времена, 30. септембра на раскрсници Дубровачке и Светосавске улице у оквиру Дана европске баштине уприличен је програм ”Сусрет” поштовалаца времена које је организовала Маријана Ајзенкол.
Причом о Земуну као вишенационалној средини са различитом религијском традицијом је започет својеврсни перформанс у којем су учествовали грађани. Био је то ”Сусрет” различитих културних традиција на раскрсници која спаја Јеврејску општину Земун са православном Богородичином црквом и са католичком црквом Светог Ивана Крститеља.
Том приликом је свака заједница кренула из свог седишта и током ”Сусрета” представила своје наслеђе кроз песму, духовну поруку и поезију.
Након програма учесници и гости наставили су дружење у парохијском дому Богородичине цркве у Земуну.
ФИЛМ О ДР АРЧИБАЛДУ РАЈСУ ”ЧУЈТЕ СРБИ!”
У медиа центру школе ”Лазар Савтић” у организацији Градске општине Земун, Атос медија и ОШ ”Лазара Саватић” 4. октобра приказан је документарно-играни филм о др Арчибалду Рајсу ”Чујте Срби!”, редитеља Горана Вукчевића и продуцента Ђорђа Иванова.
Филм дочарава др Рајса, блиставу и и данас значајну личност за Србију, будући да је свој животни и професионални век провео борећи се за истину и правду о Србији и спрпском народу, искрено и часно до краја.
Документарно-играни филм „Чујте Срби!“ покушава да осветли личност др Рудолфа Арчибалда Рајса, једног од највећих пријатеља којег је Србија током своје бурне историје имала. Као истакнути четрдесетогодишњи криминолог, др Рајс је на позив српске владе пре више од 100 година дошао у Србију. Објавио је истину о злочинима аустроугарске војске која је до тада важила за цивилизовану армију. Као истражитељ, али и ратни извештач светом је пронео глас о страдању и јунаштву, о огромним жртвама српске војске и народа. До своје смрти је остао веран Србији, мада дубоко разочаран у српске политичаре. Горка порука садржана у његовом постхумно објављеном делу опомињуће одјекује до наших дана.
О тим одјецима, али и мање познатим детаљима везаним за живот и рад др Рајса говоре историчари, социолози и криминолози. У играном делу глумац Миљан Прљета, као наратор гледаоце води кроз просторе које је током Великог рата прошао и сам др Рајс. Лик славног истражитеља тумачи новосадски глумац Урош Здјелар, док се у улози Николе Пашића појављује Предраг Смиљковић. Филм је сниман на локацијама у Србији (Ниш, Београд, Фрушка Гора), Грчкој (Крф, Видо, Кајмакчалан, Солун) и Швајцарској (Лозана).
ОДРЖАНА КРЕАТИВНА РАДИОНИЦА У ГАЛЕРИЈИ СТАРА КАПЕТАНИЈА
У организацији Градске општине Земун 4. октобра у Галерији Стара капетанија одржана је једнодневна ликовна радионица за ученике основних школа са тематиком везаном за наслеђе бајки великог данског писца Ханса Кристијана Андерсена који је 1841. године посетио Србију и Земун.
Након упознавања са кустоскињом и ликовним педагогом Бранком Милутиновић која им је причом приближила писца као и ликовне илустрације у његовим бајкама, малишани су на радионици направили своје цртеже на задату тему. Као инспирација послужиле су им илустрације из књиге ”Мала сирена”, ”Ружно паче”, ”Палчица” и ”Славуј”.
Препознавајући облике и ствари на овим сликама, деца су промишљала о томе какве су боје коришћене у књигама. Да ли боја може бити топла или хладна и којим триковима се служе уметници како би уклопили различите боје на слици.
У креативном делу радионице, деца се подстичу на тимски рад, и да заједничким снагама створе дело великог уметника.
ИЗЛОЖБОМ ИЗНЕНАЂЕЊА ЗАВРШЕНИ ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ У ЗЕМУНУ
Изложбом ”Изненађења”, која је одржана на Пољопривредном факултету, 6. октобра, затворени су ”Дани европске баштине”. Дом културе Земун и Пољопривредни факултет организовали су до сада невиђену изложбу буба. Ове године Пољопривредни факултет прославља 100 година постојања и поводом овог јубилеја, у склопу Дана европске баштине, приказана је грађанима Земуна и Београда непроцењива збирка инсеката, стара пола века.
Овај двадесети програм по реду, несвакидашња изложба ”У свету буба”, изазвао је велику пажњу публике, која је уз стручно вођство запослених на Катедри за ентомологију имала прилику да сазна све о инсектима.
Многобројна публика је могла да види највећег лептира Европе – пауновца и његове сроднике, затим скакавце, зрикавце, пужеве и најразличитије врсте инсеката.
У свету буба било је и оних живих у посебним кавезима, попут наказница које су врло лепе и подсећају на опало лишће, гранчице или чвор на дрвету и осталих чуда природе.
Сва ова ”чуда” нарочито су била занимљива деци, која су знатижељно и веома озбиљно, од професора, асистената и студената сазнавала све о магичном свету инсеката.
Родитељи и старији су посетом овој изложби открили да бубе и нису тако страшне и превазишли ентомофобију.