ЂУРЂЕ ТЕОДОРОВИЋ БИСЕР УМЕТНИЧКЕ ЗБИРКЕ ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ ЗЕМУН

06. август 2021.

У вредној уметничкој колекцији која припада Градској општини Земун и налази се углавном у здању на Магистратском тргу 1, посебно место заузима вредан опус и поклон академског сликара и ликовног педагога Ђурђа Теодоровића, који је од студенстких дана за место свог живљења изабрао прелепу варош на Дунаву.

Ретко која локална управа као Земунска може се подичити тиме да је смештена у тако уметничко-историјски-архитектонско монументалном и репрезентативном здању градске управе – Градског поглаварства Земуна, саграђеном према нацртима чувеног инжењера Драгутина Капуса 1886. године. Обликована у духу неоренесансе, украшена средишњим ризалитом са стубовима, балконом и кубетом са сатом и после савезничког бомбардовања обновљена 1946. године према плановима београдског архитекте Рајка Татића, зграда је проширена крилом у Прерадовићевој улици и дозидана за цео спрат. Као бисер Старог језгра Земуна, амбијенталне целине од републичког значаја под заштитом је Републичког завода за заштиту споменика културе.

А у самој згради, десни зид скупштинске сале од шездесетих година красе две фреске огромних димензија, ”Врзино коло” из 1959. на више од 21 квадрата, мера 324 са 653 центиметара, и ”Женски акт” од 324 са 320 центиметара из 1964. године, које је академски сликар Ђурђе Теодоровић поклонио Земуну.

У кабинету председника општине такође је Теодоровићева композиција из ране фазе стваралаштва ”Освајање Земуна 1521”, димензија 149 са 176 центиметара,  поклон аутора.

Ђурђе Теодоровић се родио у Обровцу у Бачкој 1907, а дошао у београдску Уметничку школу на студије код познате српске сликарке Бете Вукановић, Љубомира Ивановића и Милана Миловановића.

Са сликарима соцреализма оснива уметничку групу ”Живот”, али се после усавршавања у Паризу враћа као модерниста који се поиграва формом до апстракције. Показао је посебну вештину компоновања, а његове форме су монументалне, достојанствене и разигране, што се уочава у ремек делима која је завештао земунској градској кући и свим Земунцима.

Био је професор на Ликовној академији, а живео у кући у Његошевој број 3 у Земуну.