ФРАЊО ЈЕНЧ – ЈЕДНА ЕПОХА

20. март 2021.

Сјајне и препознатљиве јавне и приватне грађевине по сопственим и туђим пројектима или изграђеним у сарадњи са својим чувеним савременицима Хартлом, Капусом, Брашованом изградио је познати земунски неимар и архитекта Фрањо Јенч. Сећамо га се и данас 20. марта, када се давне 1876. године родио у Земуну.

 

Изузетног дара за пројектовање, грађевинарство и цртеж, Јенч је у Салцбургу и Загребу завршио високе школе са препорукама, учећи од најцењенијих мајстора , али није презао ни да лично узме зидарски алат у руке. Спојивши у себи гениј пројектанта и извођача, већ првим делима скренуо је пажњу на себе.

 

О првој, раној фази његовог рада, сведочи породична кућа Јенчових у Светосавској улици број 19, изграђена у класичном маниру дубоке барокне и ренесансне пластике, који доминира и на раскошном здању поште у Главној улици (1896), као и на Српском дому (1909), иако су грађене у сарадњи са другим архитектама.

 

Поред неколико знаменитих породичних домова у Главној улици, међу којима су најпознатије куће у духу тада владајуће сецесије, у којима су живеле Магдалена Освалд, Катарина Марковић, Јелена Јовановић, као и стилски избрушене Биндерове куће у Улици Петра Марковића број 4 и хотел ”Централ”, остаће његово најтрајније и најпознатије завештање.

 

Наиме, 1894. године, Фрањо Штрајхер, власник некадашње знамените ”Романчићеве баште”, у којој су се често, према сведочанствима земунских хроничара, одржавали концерти, представе путујућих позоришних трупа и балови, одлучио је да ”Башту” замени модерним хотелом са рестораном. Према нацртима архитекте Хартла, Јенч је саградио најмодернији хотел ”у граду и шире”, са рестораном и луксузом примереним најпробирљивијим посетиоцима, осветљен електричном сијалицом, пре него што је струја званично уведена. Штрајхерови наследници су одржавали стандард по угледу на најелитније хотеле европских престоница. Хотел је имао 36 соба, опремљених по последњој моди, а отворио је почетком 20. века и други биоскоп у Земуну, у склопу угоститељског здања, са најактуелнијим и пробраним филмским репертоаром.

Штрајхер је 1909. године, предосећајући предратну кризу, хотел ”Централ” продао његовом градитељу и извођачу Фрањи Јенчу.

 

У периоду између Првог и Другог светског рата ”Централова” биоскопска сала ће са 500 места бити највећа у граду. Служила је и за извођење позоришних представа и концерата гала уметника. Вео заборава полако и сигурно прекрива епоху у којој је Земун подсећао на Париз или Беч, а чији је репрезент хотел ”Централ” у Главној 10, бисер градитељског умећа Фрање Јенча.

 

Сведена, модернистичка грађевина, симетрично подељена двема високим кулама са плитком геометријском пластиком, из Прерадовићеве улице је анексом била спојена са здањем познатим под називом ”Златни анђео”, које је изгорело.

 

Све до 1969. године ”Централ” је одржавао статус неприкосновеног хотела у Земуну.

Фрањо Јенч доживео је дубоку старост и превалио стоту када је умро 1967. године, остављајући трајан печат свог постојања на нашем простору, видљив у бројним репрезентативним грађевинама Земуна које је ”потписао” својим јединственим рукописом. Највећи део његове заоставштине у просторно историјско-културној целини од великог значаја, Старом језгру Земуна, под заштитом је државе од 1979. године.