СРЕТЕЊЕ – ДАН ДРЖАВНОСТИ СРБИЈЕ

12. фебруар 2021.

На Сретење зиме и лета, велики православни празник који се прославља 40 дана од Божића, 15. фебруара 1835. године у Крагујевцу је Велика народна скупштина усвојила први Устав Кнежевине Србије.

Текст Сретењског устава у 14 глава и 142 члана написао је тадашњи  министар иностраних послова Земунац Димитрије Давидовић, по угледу на највиши правни акт Француске, уставне повеље, Белгијски и Устав САД, модерних демократских држава оног времена које су успешно ставиле под контролу врховну власт. Давидовићевим Уставом законодавну и извршну власт добили су кнез и Државни савет, а судску независни судови. Укинуто је ропство и феудализам, а прокламована потпуна новина – права и слободе грађана: неприкосновеност личности, независност судства, право на законито суђење, слобода кретања и настањивања, неповредивост стана, право на слободан избор занимања, равноправност без обзира на веру и националност.

Иако се свечано заклео над Уставом, кнез Милош је под притиском великих сила, морао да га повуче, те је практично важио само две недеље, а суспендован после 55 дана. Међу петорицом ”попечитеља” писац Устава Димитрије Давидовић одговарао је за оно што данас зовемо унутрашњим пословима и просвету, али је убрзо пао у немилост и у кнежевом великом бесу протеран из Београда, пензионисан и отпремљен с апанажом од 300 златних гроша годишње. Са породицом се преселио у Смедерево, где је добио и кућу са окућницом у центру града.

Иако је био школован човек, лични кнежев лекар, секретар и саветник, оснивач прве штампе, ”Новина сербских”, које су излазиле од 1813, кратко време министар дипломатије, полиције и просвете, Давидовић је брзо заборављен, умро у тишини и сахрањен у дворишту своје куће. Гроб му је касније пренет на Старо смедеревско гробље поред цркве  Успења Пресвете Богородице из 15. века. Испуњена му је жеља да му на надгробној плочи пише ”Димитрије Давидовић, сав Србин. Родио се у Земуну у царству Аустријском 12. октобра 1789, а умро 25. марта 1838. у Смедереву у Србији” у 48. години живота. Нажалост, о томе ни ретка није изашло у српским новинама, али се вест о смрти великог Србина раширила Европом.

На писца Сретењског устава, оца српског новинарства, министра дипломатије, просвете и полиције, подсећа нас спомен – плоча на његовој родној кући на углу Давидовићеве и Главне улице у Земуну постављена 1983, реплика бронзане бисте са пишчевим ликом, дело вајара Лојза Долинара која је била постављена на његовом гробу у Смедереву о стогодишњици смрти 1938, на Земунском кеју, нова биста академског вајара Миленка Мандића из 2006, која је постављена поред смедеревске црквине тек 2018, Правно – биротехничка школа ”Димитрије Давидовић” у родном граду, његово име носи и једна улица у Крагујевцу, од 1987. године Удружење новинара Србије установило је награду за вишегодишњи и једногодишњи уређивачки рад – од 2001. додељује се само ова друга. О округлим годишњицама рођења или смрти писца Сретењског устава организовано је више значајних скупова на тему његовог стваралаштва и утицаја. Објављено је небројено биографија и научних радова о Димитрију Давидовићу, али је мисао његовог биографа и историчара Милована Видаковића из ”Кратког животописанија Димитрија Давидовича” из 1838. године ”Род је свој преко мере љубио” преживела безмало два века.

Од 2002. године Сретење се у Србији слави као један од најважнијих државних празника Дан државности.