РЕВИТАЛИЗАЦИЈА КАФАНЕ ”БЕЛИ МЕДВЕД”

22. јул 2021.

Завод за заштиту споменика културе Београда расписао је планирану јавну набавку за израду документације за пројекат санације, реконструкције и адаптације кафане ”Бели медвед” у Земуну, а рок за подношење понуда истиче 2. августа.

 

После реконструкције приземља где је до шездесетих година прошлог века радила кафана,

у педесетак квадрата обновљеног објекта (кухиње, шанка и тоалета) поново ће се поставити столови и столице за госте, као некада. Планиране су и нове, модерне инсталације, у складу са важећим прописима. Кафана има и башту, коју користе станари.

 

У плану је и обнављање циглом озиданог лагума који ће опет бити претворен у магацин, док ће други, дужи крак од 14 метара бити отворен за туристе. Обнова приземља најстарије куће у Београду, последњег сачуваног примерка такозване балканске архитектуре из османлијског периода, наслања се на План детаљне регулације Старог језгра Земуна, просторне културно-историјске целине која је проглашена за културно добро од великог значаја за Републику из 2003. године.

 

Матични Завод ће израдити архитектонско-конзерваторски и пројекат рестаурације фасаде. Стара балканска кућа у којој је некада била позната гостионица ”Бели медвед” први пут се помиње у запису француског путника Киклеа из 1658. као ”један од три хана”, те је основана претпоставка да је стара најмање 363 године. Саграђена је у бондруку, од дрвета и опеке, и на спрату имала станове, а у приземљу локале. Кућа која се данас налази у Улици Василија Василијевића 10 на Ћуковцу већ 1663. године нашла се и у војном плану Земуна Хенрика Офендорфа.

 

У време битке за Београд, 1717. године у Белом медведу је одсео аустријски принц и војсковођа Еуген Савојски. Кућа је као ”Зартакен” уписана у најстарији урбанистички план Земуна из 1740. године, у 550 кућа у 13 земунских улица, колико их је тада пописано. У студији Николе Илића ”Од хана до хотела” записано је да је гостионицу крајем 19. века водио Наум Николић, после њега Тодор Марић Гачули, док је после 1920. године купио Марко Тодоровић Чанак од кога је 1948. национализована и постала део УП ”Централ”.

 

Ревитализација Кафане ”Бели медвед”, која је име добила по ”цимеру”, табли са грбом са фигуром медведа усправљеног на задње шапе, беле боје, после више од шест деценија као култног места у којем су време проводили многи великани из историје Србије и шире, чини се као прворазредни догађај у туристичкој понуди српске престонице.