ПРВА СРПСКА ФАБРИКА АЕРОПЛАНА ”ЖИВОЈИН РОГОЖАРСКИ” А. Д.

21. април 2023.

 

Мало је познато и пада у заборав да је Краљевина Југославија имала девет, и словима: 9 фабрика аероплана!

 

На данашњи дан пре тачно 99 година основана је најстарија од њих – Прва српска фабрика аероплана ”Живојин Рогожарски” А.Д, која је имала око хиљаду запослених, изузетно развојно одељење и у кратком периоду удесетостручила профит, јер је за око две деценије произвела чак 305 летелица и 15 прототипова ваздухоплова домаће конструкције, као и пет по страној лиценци.

 

Иако је ”Рогожарски” првобитно била столарска радионица, власник Живојин је са својим искуством из Беча и Будимпеште у области израде ваздухоплова и стручним кадром Краљевине из тада модерних ваздухопловно-конструкторских бироа, којих је било више него у Немачкој, задобио поверење Привредне коморе и поверени су му послови изградње аероплана на јавном конкурсу.

 

Од почетних хангара и алатнице са 15 запослених, развој је диктирао и оснивање Конструкционог бироа у којем су радили инжењери Виљем Шустер и Симо Милутиновић, те је крајем тридесетих година број радника нарастао на близу хиљаду.

 

Најславнији тим инжењера Љубомир Илић, Коста Сивчев и Слободан Зрнић конструисали су један од најбољих авиона у класи тога времена – Рогожарски ИК-3, са бољим перформансама од немачког Месершмита.

 

Школски, тренажни, спортски,  хидроавиони, акорбатски али и борбени ловци производили су се у овој надалеко чувеној индустрији. Алатничари су обављали и захтевније оправке ваздухоплова, ревизије и израђивали резервне делове.

 

После капитулације Краљевине Југославије априла 1941. године Немци су реквирирали фабрику и нааставила је да ради за потребе окупационих власти.

 

Пилоти Југословенске војске пружили су отпор на небу управо супериорним ваздухопловима ”Рогожарског”: 6. априла 1941. године потпоручник Душан Боричић је, полетевши за војног аеродрома у Земуну на Рогожарском ИК-3 оборио непријатељског Месршмита и Дорниера До – 17, када је и погинуо, бранећи небо престонице. (Земун је, иначе, тада имао три аеродрома).

После национализације, 1946. године са делом фабрике ”Змај” индустрија аероплана је припојена Државној фабрици авиона ”Икарус”, а у  по­го­ни­ма фа­бри­ке „Ро­го­жар­ски” је1948. фор­ми­ра­на Ин­ду­стри­ја ко­тр­ља­ју­ћих ле­жа­ја – ИКЛ Бе­о­град.