ОСАМ ДЕЦЕНИЈА ОД СТРАВИЧНОГ ДЕЧИЈЕГ ”МРТВОГ КОЛА” У МАШВИНИ
25. јул 2022.
Поводом осам деценија од покоља деце у шуми Машвина и страдања 582 српске жртве у цркви Рођења Пресвете богородице у селу Садиловцу на Кордуну током усташке офанзиве 1942. године, у храму Светих Ћирила и Методија у Бусијама 24. јула служен je парастос, а затим и комеморација у парохијском дому. Комеморативном скупу присуствовали су чланови Већа Градске општине Земун Вукашин Бојовић и Марко Раић.
”Данашњи парастос и комеморација жртвама усташког терора показују колики значај придајемо неговању културе сећања. Земун одувек баштини слободарски дух, а пре свега дух антифашизма. Свима је познато колику жртву је Земун поднео током Другог светског рата. Насеље Бусије највеће је избегличко насеље на територији Републике Србије, а заједнички именитељ онога што се догодило нашем народу у току Другог светског рата и током деведесетих година јесте усташки терор. За наше суграђане који су морали да напусте своја вековна огњишта Бусије су нови дом, а то су управо потомци жртава чијим се сенама данас клањамо”, рекао је Бојовић.
О овим страшним злочинима говорили су кустос Музеја геноцида у Београду историчар Бојан Арбутина, истраживач злочина на Кордуну Миле Боснић и потомак жртава и истраживач злочина на Кордуну Мирко Радаковић. Сећања и сведочења преживелих читао је глумац Дејан Стојаковић а потресне стихове који осликавају монструозне злочине над српским народом са подручја Кордуна под називом ”На Кордуну гроб до гроба” извеле су чланице групе ”Банија”. Водитељка комеморације била је Бојана Вучић.
”Захваљујући донацијама Европске Уније данашња Хрватска држава под видом еколошког чишћења посмртне остатке жртава баца на смеће што указује на очигледну нецивилизованост наших комшија. Зато је потребно да имамо што више парастоса посвећених жртвама усташког терора, да како је то председник Александар Вучић обећао, деца о свим њиховим неделима уче у школи и стратишта посећују на екскурзијама. Музеј геноцида мора да обиђе сва та стратишта и да документује тренутно стање, а не да то буде плод ентузијазма појединих истраживача. Надамо се да ћемо кости свих наших мученика сакупити и достојно сахранити”, рекао је истраживач усташких злочина Миле Боснић.
Велики скуп био је прилика да се у знак сећања на ове недужне жртве покрене петиција да две улице у Београду добију називе Дечијег Машвинског кола и Садиловачких жртава.
Иницијатор и покретач обележавања 80-годишњице страдања српских цивила на слуњском делу Кордуна, као и парастоса и комеморације је Завичајни клуб Кордунаша из Београда, заједно са Удружењем Крајишких Срба ”Прело” из Чикага, Удружењем Крајишника из Панчева, Крајишким привредником из Београда и Савезом Срба из региона са седиштем у Београду.
