НЕНАД ФОГЕЛ: УСКОРО ВЕРСКО – КУЛТУРНИ ЦЕНТАР У ЗЕМУНСКОЈ СИНАГОГИ

15. април 2022.

Општинска Комисија за спровођење поступка Јавног конкурса за финансирање и суфинансирање програма и пројеката у области културе из буџета Градске општине Земун за 2022. годину оценила је подухват ”Две синагоге у Земуну” Јеврејске општине Земун као изузетан и за његову реализацију доделила одговарајућа средства.

 

 

Разговарали смо с тим поводом са председником Јеврејске општине Земун Ненадом Фогелом, јер је ЈОЗ носилац овог пројекта.

Врло мало знамо о јеврејским празницима, а ближи се Пасха – верујемо да би читаоцима било занимљиво да нас упутите у симболику и обичаје једног од најважнијих периода у години за све Јевреје.

Јевреји радије користе реч Песах, а празник који се иначе слави 14. дана пролећног нисана – по првом месецу библијске године у јеврејском календару, ове године пада од 15. до 23. априла. Он означава излазак из мисирског ропства и ослобођење и пандам је хришћанском Васксрењу.

Један од обичаја који памтим из раног детињства је такође сличан хришћанском – јаја се кувају у зачинима да буду ароматична и што дуже, чак и 24 и 48 сати, а пасхална трпеза је пролећна, од горких трава и прилога. Наравно, држи се и празнична служба у нашим синагогама.

Колико далеко у прошлост сежу трагови првог досељавања Јевреја у Земун?

Наш пројекат се управо наслања на рукопис мога оца Данила Фогела из 2002. године ”Јеврејска заједница у Земуну- хроника 1739-1945”, који је објавила ЈОЗ, а њен аутор награђен другом наградом 45. конкурса Савеза јеврејских општина Југославије. У својој хроници насељавања, аутор из  доступних архива и документационе грађе налази податак да су се први Јевреји настанили у Земуну у првој половини 18. века, 1739. године.

 

Битно је напоменути да су Јевреји – Сефарди и Ашкенази, први из Португалије и Шпаније, који су говорили ладино језиком и други преко немачких земаља, који су се служили јидишом, у Земуну успоставили ретке и јединствено добре међусобне односе. Дружили су се, сарађивали, чак и женили и удавали међу собом, а имају и заједничко Јеврејско гробље у Земуну, што је иначе равно чуду.

У Београду је ситуација била другачија, те су на Новом гробљу Ашкенази сахрањивани на свом делу, док су се преко пута одвојено упокојавали Сефарди.

У таквом амбијенту су градили заједницу са Земунцима и значајно утицали на културу, трговину, администрацију, као и разноликост верског живота.

Ипак су Ашкенази имали своју, а Сефарди другу синагогу у Земуну?

Стање је било такво да су Ашкенази били бројнији и пре Сефарда изградили синагогу, за чије освећење постоји повеља из 1863. године, док је Сефардска изграђена 1873.  У међувремену су се заједно молили у Ашкенаској.

Поред изасланика цара Фрање Јосифа Првог полагању камена темељца Сефардске синагоге присуствовали су и председник Магистрата, председник регионалне сефардске заједнице Исак Алкалај и председништво Јеврејске општине Земун…Велелепно здање у маварском стилу изграђено је по плановима Јосифа Маркса.

 

 

 

И Ашкенази и Сефарди су заједнички управљали и Погребним друштвом. О свему овоме постоји сачувана документација.

А онда је дошла ратна 1941. година и почетак ужасног страдања земунских Јевреја у логорима Земун Јасеновац и Стара Градишка. Од 650 чланова наше заједнице, колико их је било уочи Другог светског рата, преживело је једва педесетак, а како су Ашкенази били бројнији, из логора се вратило њих 213. Треба овде напоменути да Земун од 139 праведника међу народима у Србији, који су помагали и крили Јевреје има два: Мартину Левец и Антуна Бенчевића. И тада је у савезничком бомбардовању 1944. године погођена сефардска синагога, која је разграђена циглу по циглу, срушена, а на њено место изграђена – стамбена зграда. Преживели Сефарди верске обреде и обичаје обављали су у ашкенаској синагоги, до 1962. године, када су због сиромаштва преостали Јевреји за мали новац продали зграду Општини Земун.

Тек 2020. године Ашкенаска синагога је судским правоснажним решењем враћена власницима, с обавезом поштовања уговорне обавезе према закупцу, која ускоро истиче. Тада ће се, после 70 година, у правом смислу те речи Јеврејској општини Земун вратити 300 квадрата сакралног здања са нешто више од шест ари плаца, идеалног за верско –  културни центар, уколико и кад нам материјалне прилике то буду дозволиле.

 

 

Здање у неороманском стилу има равну таваницу украшену орнаментима, сачуване су и две таблице са десет Божјих заповести, а у њој је служио Јехуда Алкалај, сефардски рабин, писац и вероучитељ, по коме носи име улица у којој се синагога налази. Сачувана је оригинална Тора, сто, свети орман, парохе (завесе) и моћи ћемо да одржавамо своје верске обреде и држимо се традиције.

Колико ће вам пројекат ”Две синагоге у Земуну” бити од користи у будућем верско – културном центру?

За прву руку планирамо да подстакнемо и ангажујемо све оне који су сачували документацију, фотографије, предмете из времена док је  Сефардска синагога била отворена, и да здружимо све што се може пронаћи о двема синагогама, што ћемо потом приказати на изложби, а може се наћи и у корицама књиге. Пред нама је велики посао везан за истраживање бројних архива који крију до сада непознате чињенице.

У овом послу ћемо имати и стручне сараднике историчара уметности Александру Дабижић и архитекту и члана наше Управе Александра Нећака.

 

 

Пригодном изложбом о историјату земунских синагога желимо да припремимо јавност за почетак рада будућег ”Верско културног центра”, који ће бити смештен у ашкенаској синагоги, враћеној Јеврејској заједници у Земуну. А онда ћемо у њој одржавати сем верских ритуала и вечери посвећене музичкој традицији и стваралаштву, изложбе, као и промоције вредних књижевних дела за све грађане који воле ове садржаје.