НА ТЕМЕЉИМА ВОЖДА КАРАЂОРЂА И ЗЕМУНЦА ДИМИТРИЈА ДАВИДОВИЋА – ДАН ДРЖАВНОСТИ

14. фебруар 2023.

У Републици Србији се већ две деценије, од 2002. године 15. фебруар, Сретење и дан када је Србија добила први модерни Устав празнују као државни празник.

 

Почетак борбе за ослобођење од вековне окупације узима се 15. фебруар 1804. године, када је на збору у Орашцу донета одлука да се Срби дигну на Први српски устанак против Турака под вођством вожда Ђорђа Петровића Карађорђа и исти датум 1835. године када је у Крагујевцу усвојен и потписан Устав Кнежевине Србије који је по угледу на модерне европске државе написао тадашњи књажев секретар – Земунац Димитрије Давидовић.

 

Отпор устаника трајао је безмало деценију, а Сретењски устав само 55 дана, али су остали историјски камени међаши који су Србију оделили  од прошлости и увели у будућност.

 

Оба историјски кључна догађаја за Србију догодила су се на велики црквени празник Сретење, чија је симболика у томе што је 40 дана после Божића Богородица малог Христа увела Јерусалимски храм и то је први сусрет Бога спаситеља и човека под сводовима светиње. Како народ каже то је дан ”сретења” зиме и лета.

 

Као један од најзначајнијих државних празника, Сретење, 15. и 16. фебруар су нерадни дани у Србији.