Кућа породице Карамата

27. фебруар 2015.

Једна од малобројних градских кућа у најстаријем делу Земуна. Састоји се из три дела. Највећи и највиши део, једноспратницу с високим двогубим кровом, подигао је 1763.године имућни трговац Кузман Јовановић. Деценију касније купио ју је трговац Димитрије Карамата, досељеник из Катранице (данас Пирги) у Грчкој Македонији, чији је син Јован 1827.године дозидао спрат у средњем делу и према утрошеним средствима може се рећи да је извршио реконструкцију објекта у целини. Тада је зграда с типичним одликама барока добила фасаду обликовану у духу класицизма. Репрезентативна зграда везана је за више историјских догађаја и личности. У време аустријско-турског рата 1788/89.год. у њој су боравили цар Јосиф II, потоњи цар Франц I, фелдмаршал Ласи, а затим фелдмаршал Лаудон са штабом Главне аустро-немачке војске према Србији, односно Турској. У време Српског покрета у Аустрији 1848/49.године била је станиште патријарха Јосифа Рајачића и дела чланова Главног одбора Војводине Српске. Атанасије Карамата учествовао је у раду Одбора и постао његов касир (благајник). Као гост у кући је био и велики српски реформатор Вук Караџић. У стану власника сачуван је покретни инвентар који потиче из разних периода. Највећу вредност има збирка портрета почев од Димитрија до академика Стевана и супруге му Тијане, која представља драгоцене примерке српског сликарства од краја XVIII века до наших дана. У збирци су заступљени Георгије Тенецки, Павел Ђурковић, Урош Предић, Павле Васић и други. Караматина кућа представља један од најзначајнијих споменика културе Земуна и града Београда.