Завршени јавни радови ”Подржи старије” и ”Инфо пулт за пружање помоћи осетљивим групама грађана“

03. октобар 2016.

 
Градска општина Земун је у сарадњи са Националном службом за запошљавање у периоду од 01.јуна до 30. септембра 2016.године реализовала два јавна рада: ”Подржи старије” и ”Инфо пулт за пружање помоћи осетљивим групама грађана“.
 
Јавним радом „Подржи старије“ ангажовано је троје незапослених лица са евиденције Националне службе за запошљавање у пружању помоћи старијим суграђанима у обављању свакодневних послова. Много је старих којима је потребно да им неко отвори врата, поразговара са њима, покаже им неки вид бриге.
 
После четири месеца дружења обишли смо све кориснике јавног рада „Подржи старије“: Радмилу Ранчић, Душанку Лопушину, Браниславу Радомировић, Загорку Танасковић, Драгана Аврамовића и Весну Николић и забележили њихове утиске.
 
Радмила Ранчић се за четири месеца зближила са Драганом Ђорђевић, која је обилази радним данима. Попију кафу, прошетају до пијаце или Земунског кеја, испричају се.
 
„Мени само то и треба. Син ми је далеко, у иностранству, ретко може себи да приушти да дође, супруг умро, комшилук стар и недруштвен, а ја јако тешко подносим самоћу. Ако икако може, много би ми значило да Драгана настави да ми долази, некако ми је била пуна кућа и не знам како ћу се поново навићи на свакодневну самоћу“ – јада нам се тешким животом измучена, седамдесет шестогодишња Радмила.
 
„Рада је лака за дружење, није захтевна, значи јој и то што дођем и помогнем понешто. Одем по лекове, углавном прошетамо заједно по све потрепштине, јер су нам трговине и пијаца близу и спојимо корисно и лепо. Било је задовољство свакога дана отворити њена врата, кад вас дочека неко ко вам се обрадује“ – описује своје искуство Драгана, која ће по истеку овог четворомесечног ангажмана поново на биро.
 
„Не могу да нађем речи којима бих описала ова четири месеца, која су, нажалост пролетела. Самоћа је страшнија од свега, и ја бих молила оне који су организовали Драганине посете да наставе“ – најсажетији је утисак осамдесетрогодишње Душанке Лопушине, дан после рођендана који је прославила са својом дружбеницом.
 
Милојки Горин није тешко да свакодневно долази код Браниславе Радомировић у насеље Нова Галеника. Бранислава је удовица, без деце.
 
„Своје деце имали нисмо, али смо туђу прихватали као своју. Пре три године сам изгубила животног сапутника, стигле су ме болести и ова ми је самоћа најтежа. Као и то што ме ноге све теже носе. Милојка ми је ту за све, да се испричам, да ми оде у набавку, по лекове. Чујемо се и на кућни телефон. Буде ми лакше кад се чујемо и договоримо за сутрадан. Обећала ми је да ће ме понекад посетити и кад овај посао прође“ – прича Бранислава.
 
„Са Браниславом је задовољство проводити време. Пуна је животних мудрости и добра куварица, тако да смо размениле много корисних рецепата“ – каже Милојка, којој ниједна Браниславина молба није тешка.
 
Милојка свакодневно обилази и осамдесетрогодишњу, али крепку и добродржећу Загорку Танасковић. Мудру и виспрену, начитану старицу, донекле навикнуту на усамљенички живот.
 
„Изузетно сам захвална и општини и Служби за запошљавање која ми је послала Милојку за помоћ. Лепо смо се сложиле и много ми је значило што је била са мном у време највећих врућина да ми оде по лекове, закаже код лекара, или покупује потрепштине. Наравно, много ми је значило и што имам с ким да попричам, јер породица мога сина има много обавеза, а и здравље му не дозвољава да ме често посећује“ – објашњава Загорка.
 
„Уопште није захтевна, а њено животно искуство је врло драгоцено и богато“ – узвраћа Милојка Горин на Загоркине хвале.
 
Светлани Милуровић је у посетама Драгану Аврамовићу и Весни Николић много помогло што је медицински радник. Посебно са Аврамовићем, чија је супруга после тешке болести преминула пролетос. Начетог здравља, ова додатна околност му је погоршала стање. Ненавикнут на самоћу, Драган је са Светланом лако нашао заједнички језик.
 
„Прво желим да се захвалим свима који су овако нешто организовали. Што се мене тиче, помоћ ми је дошла у прави час. Светлана не само што ми оде по лекове и набави све неопходно за кућу, већ зна и да ме подсети на терапију, скува чај или кафу, поразговори и сваки дан жељно очекујем њен долазак. Молим вас да ако икако можете, пренесете да бих од свег срца желео да се оваква помоћ продужи“ – саопштава нам Аврамовић, поред кога су његове штаке.
 
„Диван је човек и ова његова трагедија ме је дубоко људски дотакла, тако да стрпљиво слушам његове успомене и покушавам да му олакшам бол због губитка супруге с којом је више деценија био у складном браку. То што опослим су ситнице, волела бих да могу и више да помогнем“ – каже нам Светлана.
 
Весни Николић ретко би ко дао 77 година, покретна је и њој је потребно друштво за разговор, јер живи сама. Са Светланом се, каже, лако договара.
 
Сви корисници деле исто мишљење. У време када је на ред за геронтодомаћицу тешко стићи без дугог чекања, јер је старих којима је потребна нега и помоћ све више, оваква врста пројеката Градске општине Земун је управо оно што је потребно старијим Земунцима.
 
Ових дана се завршава јавни рад „Инфо пулт за пружање помоћи осетљивим групама грађана“, који је општина Земун од 1.јуна до 30.септембра 2016.године организовала са Националном службом запошљавања.
 
На шалтеру број 4 у шалтер сали општине пуно радно време проводила је Тијана Обрадовић, која је између много кандидата изабрана за јавни рад”Инфо пулт за пружање помоћи осетљивим групама грађана“. Шансе за посао не отварају се сваког дана, те је Тијана у општини Земун стекла прво озбиљно радно искуство.
 
„Услови за рад су јако добри, средина пријатна, а колеге спремне да прискоче у помоћ. Јако сам задовољна овим искуством и сматрам да је овакав инфо-пулт неопходан јавним службама. У државне установе стално долазе грађани који припадају осетљивим категоријама и којима је потребна стручна помоћ, али и физичка, да их просто, спроведете до тражене канцеларије“ – каже Тијана.
 
Њена предност, поред пријатне спољашњости, младости, очигледне емпатије коју показује устајући на ноге, спремна да помогне чим се странка приближи шалтеру и затражи информацију, је познавање знаковног језика.
 
„Део мога посла је да упознам распоред канцеларија служби како бих дала одговарајућу информацију, као и да свакој странци помогнем да дође до службеника. Често дајем објашњења на знаковном језику, а та информација се међу осетљивим групама брзо раширила.
 
Посла није било превише, јер сам ангажована током лета, те је већина грађана или одмарала или избегавала врућине, али у сваком случају довољно да га добро утврдим“ – каже Тијана.
 
„Оваква врста услуге је сасвим нова, а ја се надам да ће се показати да ће бити неопходна сваком добром јавном сервису. Не долазим први пут код Тијане, већ користим прилику да док је још на свом радном месту, завршим што више својих административних послова. Изузетно сам задовољна и убеђена да би отварање оваквог радног место оправдало свој смисао – отворило радно место за једног службеника из осетљиве категорије и значило свима нама помоћ за убудуће“ – каже З. Т.