ДАН ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА, МОДЕРНОГ УСТАВА И ДРЖАВНОСТИ СРБИЈЕ

14. фебруар 2022.

У Републици Србији се већ две деценије, од 2002. године 15. фебруар, Сретење и дан када је Србија добила први модерни Устав празнују као државни празник.

 

Као почетак борбе за ослобођење од вековне окупације узима се 15. фебруар 1804. године, када је на збору у Орашцу донета одлука да се Срби дигну на Први српски устанак против Турака под вођством вожда Ђорђа Петровића Карађорђа и исти датум 1835. године када је у Крагујевцу усвојен и потписан Устав Кнежевине Србије који је написао секретар књаза Милоша Обреновића – Земунац Димитрије Давидовић, по угледу на модерне европске државе.

 

Отпор устаника трајао је безмало деценију, а Сретењски устав само 55 дана, али су остали историјски камени међаши који су Србију оделили  од прошлости и увели у будућност.

Као што је вожд Карађорђе подигао и повео Србију у ослобођење, тако је и први модеран демократски устав Димитрија Давидовића, иако на кратко, увео ондашњу Кнежевину Србију у заједницу модерних европских држава, заснованих на поштовању истинских демократских начела и принципа.

 

Оба историјски кључна догађаја за Србију догодила су се на велики црквени празник Сретење, чија је симболика у томе што је 40 дана после Божића Богородица  малог Христа увела у храм у Јерусалиму, на ”сретењу” зиме и лета.

 

Као један од најзначајнијих државних празника, Сретење, 15. и 16. фебруар су нерадни дани у Србији.