ГЛИГОРИЈЕ ВОЗАРЕВИЋ – ПРВИ СРПСКИ КЊИЖАР ЗЕМУНСКИ ЗЕТ

10. јануар 2023.

Познанство и дружење с оцем српског новинарства и писцем Сретењског устава Димитријем Давидовићем, управо у Земуну, где је неколико година провео као гостионичарски послужитељ, подстакло је Глигорија Возаревића да почне да се бави најпре књиговезачким занатом, а доцније постане и први књижар и издавач.

 

О блискости с Давидовићем, секретаром и попечитељем књаза Милоша сведочи и чињеница да је управо Возаровић, његов зет ожењен Димитријевом сестром Саром, повезао и оригинални примерак Сретењског устава.

 

Све се ово догађало пре готово два века, тачније Возаревић је прву књиговезачку и књижарску радњу у обновљеној Србији отворио већ 1827, док је у свом дому 1832. године основао и прву јавну библиотеку у Србији – ”Библиотеку вароши Београдске”, која ће временом постати Народна библиотека Србије.

 

Возаревић се родио 1790. године у Лежимиру на Фрушкој Гори, а са 22 лета нашао посао у Земуну, где упознаје знамените Земунце Давидовића и Алексу Симића и трасира своја даља животна хтења. Кад у Бечу упозна Вука Караџића, науми којима се дотле само заносио, почеће и да се реализују.

 

У првој штампарији у Србији, Руској државној штампарији, Возаревић ће 1832. године одштампати прву књигу у тадашњој Србији ”Србско стихотвореније” 1832. године.

 

Од 30 наслова које је током свога века одштампао, Глиша је, како су га звали, 20 сам финансирао за потомство.

 

Возаревић је на месту где је данас Црвени крст поставио први дрвени крст, уверен да су управо на том месту спаљене мошти Светог Саве.

 

Упокојио се 10. јануара 1848. године и сахрањен на Старом ташмајданском гробљу.

 

Поред Возаревог крста, Библиотека града Београда је у његову част установила награду ”Глигорије Возаревић”, која се додељује сваке године најбољим књиговесцима и књижарима, а у Сремској Митровици је градска библиотека такође по њему добила име.