ВЕЧЕ СЕЋАЊА НА ЗЕМУНСКОГ ИСТОРИЧАРА МИОДРАГА ДАБИЖИЋА

10. децембар 2022.

У част великог Земунца, историчара, педагога, кустоса, хоровође, поклоника уметности, заљубљеника у лепо одржано је вече ”Сто година од рођења” Миодрага Дабижића (1922-2017) у Дому ваздухопловства.

 

Организатори, Клуб матичне културе Земун и Туристичко друштво ”Земун”, избором говорника су се потрудили да свеобухватно прикажу раскош личности и огроман опус стваралаштва професора Дабижића.

 

Вања Ђорђевић, Љиљана Зоркић, Мира Николић, Ружица Велимировић, Дарко Ћирић и Димитрије Мика Салаћанин, свако из свог угла приближили су многобројној публици оно што је велики земунски господин са шеширом оставио свом граду.

 

Увек одан свом дому, завичају и традицији, слободарског духа учествовао је у завршним операцијама ослобођења земље у Другом светском рату. У новој Југославији посвећује се професури и педагошком раду. На посебан начин Мија је чувао културно благo Земуна и као оснивач и дугогодишњи кустос Завичајног музеја, успео је да историју учини живом, да својим приповедањем о Земуну и Земунцима буде и остане инспирација генерацијама да са пажњом чувају наслеђе.

 

Брижљиво проучавајући историју Земуна, оставио је свеобухватна дела попут ”Земун – преглед прошлости од постанка до 1918. године”, ”Седам миленијума Земуна”, ”Успомена на хеленску колонију у Земуну”, ”Земунски гудачки квартет”, такође, био је коаутор у насловима ”Земунски градитељ Фрања Јенч”, ”Петар Марковић”, ”Земунска библиотека”, ”Сто година рада Добровољног ватрогасног друштва”, ”Сто година Економске школе у Земуну”, ”Земунска болница”, ”Знаменитости и лепоте Србије”, ”Знаменитости и лепоте Војводине”… Такође, аутор је многобројних чланака о животу Земуна и Земунаца.

 

Посебно место заузима монографија ”Земунско гробље” на 224 странице великог формата, обогаћена бројним документима историјског карактера, мапама и плановима, старим гравирама, изворним и савременим фотографијама како земунских урбаних целина, тако и појединачних гробова. То је јединствени документ о историји, развоју, свим бившим слојевима и данашњем стању овог вечног пребивалишта на Гардошу. Критика је сагласна да је Миодраг А. Дабижић, као темељни истраживач установио додатне податке о друштвеном и културном животу Земуна и његовог најстаријег дела – Гардоша, и дао нова сазнања о некадашњим житељима традиционално мултиетничког града, на примерима сачуваних надгробника на православним, католичким и јеврејским парцелама.

 

За вишедеценијску делатност добио је низ диплома и захвалница међу којима су Златна значка Туристичког савеза Београда, плакете Музеја града Београда и Скупштине града Београда, медаља Ватрогасног савеза Србије, Октобарска награда општине Земун, Златна значка Културно-просветне заједнице Србије, Пролећна награда Друштва ликовних и примењених уметника Земуна и Статуета Икар Команде ваздухопловства и ПВО.

 

Своје место је нашао у Енциклопедији српског народа и у књизи ”Ко је ко”.

 

Као поклоник лепог био је важан чинилац у развоју ликовног живота. Сарађивао је са галеријама ”Стара капетанија” и ”Икар”. Био је активан члан Клуба матичне културе Земуна, један од оснивача Туристичког друштва ”Земун” и иницијатор бројних традиционалних манифестација по којима је Земун и данас препознатљив.

 

Биће упамћен као диригент Земунског црквеног хора, пуне четири деценије, и у оним временима када није било пожељно бити верујући чувар православног појања.

 

Симболично, степениште од Гардошке улице до платоа Миленијумске куле носи име професора Дабижића. Управо та путања води нас до места са кога се најлепше види ”варош крај Дунава”, то је место почетка земунске историје.

 

Пијанисткиња Љиљана Арсеновић, виолинисткиња Мегуми Тешима Калман и Земунски гудачки квартет, који су учествовали у музичком делу програма на посебан начин одали су пошту уваженом професору Мији Дабижићу.