Из историје Земунске штампе
Први лист који је излазио у Земуну био је «Напредак» чији је оснивач и власник био Данило Медаковић. Медаковић је лист основао 1 8 48. у Новом Саду као гласило српске омладине, а убрзо, 1849. године је пресељен у Земун. Исте године у Земуну су почели да излазе «Вјестник Војводства Србије» и «Позорник Војводства Србије» . Године 1851. почео је излазити лист за књижевност, забаву и новост «Војвођанка» који је пратио градски живот. У штампарији Игњата Сопрона штампани су «Србско-народни вјесник» (1852-53), «Подунавка» (1856-58) и «Граничар» (1874-76). Игњат Сопрон је уређивао недељник «Земунски гласник» (1867-69) као и два листа на немачком « Grenz-Bote» (« Гранични гласник» 1869-74), и « Semliner Wochenblatt» (1867-69) . Српски локални лист «Ново време» излазило је од 1889-1901. До краја деветнаестог века излазили су «Народни пријатељ» (1870), «Братство» (1875), «Слободњак» (1875), «Јавност» (1886-88), «Граничар» дневни лист који је излазио 1887, као и «Semliner Tagblatt» (« Земунски дневник») који је био гласило немачке народности. Д еветнаестог децембра 1894. штампано је у штампарији Јове Карамате недељно гласило «Semilener Zeitung» (« Земунске новине») које је излазило до 6. децембра 1896. године.
Почетком века 1901. појавио се лист « Исток» који је после 24. броја престао са излажењем (1902). У то време је покренут и немачки лист « Semliner Wolksblatt» ( « Земунски народни лист» ) који је излазио до 1918. Од 1901. до 1910. у Земуну излази и лист «Народност». У октобру 1905. почео је да излази недељни локални лист «Гласник» и после 23. броја престао са излажењем 1906. године, када је почео са излажењем «Народни гласник», орган Српске народне радикалне странке који је излазио до 1907. (изашло је 87. бројева). Од 1907. до 1912 појавио је нови лист СНРС «Српски одјек» који је излазио до 1912. године. Лист на немачком « Syrmier Bote» (« Сремски гласник») излазио је од 1906. до 1908. Током те године се појавио и престао са излажењем лист «Српска мисао». Од 1911. до 1913.
излазио је недељни лист «Сремац», а од 1911. до 1914. излазио је «Мали гласник» , а уочи рата изашао је лист «Садашњост», а чак и током рата 1917. излазило је «Уједињење».
Први послератни лист у држави Срба, Хрвата и Словенаца био је орган Демократске странке «Народна мисао» (1920-1921). Од 1924. до 1929. излазио је «Сремски гласник». У том периоду излазили су и други листови: «Сремски одјек» (1926), «Нови Београд» (1930), «Земунски известитељ» (1932) који је касније мењао име у «Земунски вјесник» и «Земунски гласник», затим «Трибина» (1933), петнаестодневни раднички лист «Стража» (1933) , «Земунске новине » (1933) независан политички лист који је уређивао Фрања Ценић, «Наша реч» (1936) близак ЈРЗ Милана Стојадиновића, «Логорске новине» (1933), «Мали Балкан» (1936), шаљиви лист «Нумез» као и низ других листова и часописа који су били стручног карактера или су били гласила појединих установа или удружења. Занимљиво је да су између два светска рата у Земуну излазила и два јеврејска листа « Luzerro » и « Rayon». Т оком окупације и власти НДХ, у Земуну је од 1942. до 1944. излазио «Граничар» (Тједник за Земун и Сријем) .
« Земунске новине » као орган општинског одбора ССРН Земуна покренуте су 1. априла 1963. године. Новине су у неколико наврата престајале са излажењем. Последња серија «Земунских новина», као општинског листа, обновљена је октобра 2002. године.