ПЕТАР ИЧКО – ЗЕМУНСКИ МИРОТВОРАЦ

04. фебруар 2021.

Када су српски кнезови крајем 1803. године о својој намери да подигну устанак против Турака писмом покушали да обавесте аустријског команданта у Земуну мајора Павела Митезера, пресретнута пошта пресудила је најмање седамдесет двојици од њих који су посечени 4. фебруара 1804. Била је то кап у препуној чаши и Први српски устанак је плануо раније него што је планирано, јер је народни гнев због обезглављивања кнезова, духовника и свих виђенијих Срба био незадржив.

Пред надолазећим вихором који се надносио над престоним Београдом, Петар Ичко, вешт, образован и имућан трговац, тумач и отправник послова у османском посланству у Берлину, склања се у погранични Земун.

На вест о Првом српском устанку, он се придружује устаницима и спријатељује са вождом Карађорђем. Пословичним талентом за дипломатију Ичко ће преговоре са Портом крунисати познатим ”Ичковим миром” 1806. године, када је Србија добила олакшице у плаћању данка, а сам договор имплементиран је тек 1815, победом у Другом српском устанку и, посебно, у доцнијим међународним преговорима око осамостаљења Србије.

Сем историјских архива у којима се чува допринос Петра Ичка у области дипломатије током 18. века, о великом угледу и поштовању који је уживао сведочи и Ичкова кућа на углу Бежанијске и Светосавске улице у Земуну. У њој ће живети шест година, од 1802. до своје изненадне и мистериозне смрти 1808, која га затиче на положају оснивача и првог председника Београдског магистрата.

Кућа изграђена 1793. године имала је двоструку намену: за становање и послове. Према Бежанијској улици је двотрактна са истуреном наткровљеном мансардом,  покривена бибер црепом и са наглашеним оџацима. Састојала се од подрума, приземља и спрата. Стилски припада прелазној етапи од барока ка класицизму и са помоћном зградом чини комплекс, који је категоризован у културно добро од великог значаја за град Београд.

У приземље из Бежанијске улице улазило се у гостионицу за људе, коње и запрежна возила, која ће касније добити име ”Краљевић Марко” – биће једна од најстаријих кафана у Земуну, док је остатак куће коришћен за становање.

Ичкова кућа је бисер градске куће 18. века и део једне од најлепших урбаних целина Војне границе.