НИШТА НИСТЕ ЗНАЛИ О КАКТУСИМА
15. јул 2022.
Када је, сада већ далеке 1992. године засејао прво семе у саксијице, др Стеван Аврамов није слутио да ће из радозналости, љубави и бриге о својим кактусима саздати свој чаробни врт најразличитијих врста ове биљке, са свих континената света. Већ 1994. године почеће да ради и Друштво кактусара Србије, на чијем је челу, а окупља више стотина чланова и хиљаде љубитеља овог цвећа из свих крајева наше земље.
Његова необична башта, са десетинама хиљада врста и облика кактуса и пустињског (сукулентног) биља очарала је стручни жири манифестације ”Најлепша цветна алеја Земуна 2022” да др Аврамову додели специјалну награду.
А у башти, коју је вредни домаћин специјално конструисао тако да искористи сваки расположиви део не само дворишта, већ и тераса и кровова свога дома, осим расадника, расту и веома ретки и захтевни примерци, који је чине заиста посебном, те је породица, која помаже у хобију, од њега направила и додатни посао, снабдевајући цвећаре и купце најпрефињенијег укуса.
”И током студија и касније као доктор биолошких наука у области истраживања еволуционе биологије биљака и истраживач у Институту за биолошка истраживања много сам путовао са својим колегама и са свих страна света скупљао најчешће семе, али и резнице, које сам касније размножавао. Са Друштвом кактусара Србије приређујемо и учествујемо у бројним изложбама цвећа, држимо предавања о кактусима, разне радионице и гајимо их у својим расадницима и баштама, размењујући међусобно све важне информације о овим чудесним биљкама”, каже др Стева Аврамов.
Супротно увреженом мишљењу да су кактуси постојали одвајкада, наука је утврдила да је домовина кактуса и сукулентних биљака Северна и Јужна Америка и временски води порекло од настанка ових копнених плоча, које су међу најмлађим на нашој планети. Врсте су се развиле од Канаде до најудаљенијих области Аргентине и Чилеа на крајњем југу. Из Америка је све постојеће врсте широм света пренео човек, те их данас у својим модификованим облицима има и у Африци и Аустралији и практично на свим континентима.
Признатих врста кактуса има око 6000 врста. Пустињске, сукулентне биљке се од кактуса разликују по свом специфичном ”телу”, које је обично дебељушкасто или заобљено као боца при корену где чува резерве воде. Ове врсте биљака освајају пустиње, некима требају деценије да порасту, а дуговечне су попут баобаба. Могу нарасти до шума, уколико им одговарају услови, а јако су отпорне, јер стварају и ”ребарца” или ”наборе” у којима складиште резерве воде за сушне периоде. Невероватан је механизам којим, рецимо, у неповољним условима без падавина, бодљама усмеравају ноћни конденз из ваздуха каналима низ ”тело” ка корену, како би се напојиле.
Сматра се да су настанили амерички континент пре староседелаца, који су чак и своје сеобе планирали према периодима зрења ове биљке, те су се хранили њеним плодовима, који могу бити веома укусни и сочни, налик воћу.
У случају потребе, користили су и воду из кактуса, која је иначе горка и непријатног укуса.
Врсте које живе у Африци су често отровне, те их племена користе за ошамућивање риба у водама, које потом лакше изловљавају. Наравно, неке служе и као лек. Међу њима популарност расте једној врсти, худији, која даје осећај ситости целога дана, те постаје тражено средство у дијетама.
Од крупнијих примерака који остаре и здрвене се, прави се чак и намештај. А опште је познато да се од једне врсте мексичке агаве прави светски позната текила…
Ово су само неки детаљи из живота биљне врсте кактуса, који су свет са себе, како каже наш домаћин и саговорник др Стеван Аврамов, заљубљеник у ову чудесну и самосвојну биљну врсту, доступну у најразноликијим варијацијама и у домаћим цвећарама.