ВИЗИЈА БЕОГРАДА 2030. ГОДИНЕ
11. фебруар 2022.
У Народном музеју 10. фебруара председница Владе Србије Ана Брнабић и заменик градоначелника Београда представили су пред бројним званицама пројекат ”Београд 2030”, на којем је 14 месеци радио мутлидисциплинарни тим од више од 150 стручњака.
Визија Београда за деценију развоја у свим сегментима наслања се на конкурентну урбану економију, која подрaзумева развијену инфраструктуру и одличну саобраћајну повезаност свих делова и сегмената, универзитетске центре и максималну друштвену одговорност, са циљем повећања извоза и ангажовања домаће памети у расту друштвеног дохотка. Циљане области су трговина, туризам, прерађивачка индустрија и пољопривреда.
Београд ће се свакако развијати у град толеранције и средину једнаких шанси за све, без дискриминације било које врсте у погледу социјалне сигурности, друштвеног развоја и отворености, са посебним акцентом на младе и стварање услова за иновативну и креативну индустрију.
У поглављу урбане инфраструктуре наглашена је потреба улагања у саобраћајну инфраструктуру, урбанизам, градњу и јавна предузећа.
Пројекат се бави и демографским растом и развојем главног града Србије, инвестиционим амбијентом и ефикасношћу улагања, социјалном инфраструктуром, урбаним комфором и мобилношћу, одрживим окружењем и сагледава га као креативну престоницу Балкана.
Завршене прве две линије београдског метроа у дужини од 41,2 километра са 44 станице, Линијски парк од Бетон хале до Панчевачког моста дугачак пет километара, пет фабрика отпадних вода, два моста на Дунаву код Аде Хује и Винче, два пешачко-бициклистичка од Аде Циганлије до Новог Београда и земунске плаже Лидо до Земуна, два у оквиру проширења БГ воза и Нови савски мост са тунелима на Топчидеру и оним који ће повезати Карађорђеву улицу са Панчевачким мостом, приградска железница и нове главне станице, као и највеће занављање возног парка на еколошки погон које је у току, потпуно ће променити лице Београда. Подједнако се водило рачуна о равномерном развоју свих локалних средина.
Више од 100 нових зелених оаза, 150 километара бициклистичких стаза и 40 нових вртића, уређење Теразијске терасе, нови Центар креативне индустрије, Индустријски парк у Борчи, Музеј Николе Тесле са заоставштином великана, као и даља изградња Београда на води, биће замајац убрзаног развоја и модернизације не само престонице, већ и целе Србије.